Многи долазе да питају: шта да радим са сином или ћерком? Питам их: Колико им је година? Петнаест. Али шта да чиниш са петнаестогодишњим човеком? Никаквим више претњама, насиљем, нећеш ништа постићи. Дете треба васпитавати још од када је зачето у утроби. А када напуни петнаест година, зло је у њему већ узрасло, а добра уопште нема, јер се дете није причешћивало, не познаје Јеванђеље, никада није чуо за молитву. Шта он, несрећник, види? У школи види једино зло. Добро ће бити уколико му је допао макар један добар учитељ, док су остали потпуно несавесни, оцене дају неправедно, понекад се отворено изругију над децом, лажу их у очи, а када дође контрола, онда се претварају да је све у реду. Деца се ужасно односе једно према другом, провоцирају, говоре ружне речи, јачи малтретирају слабије, а ако је неко паметнији гледају да га искористе; већ од петог-шестог разреда пуше, а већ од осмог-деветог већином почине застрашујући блуд. И на улици је исто: окупљају се у великим групама, пале лифтове, чупају микрофоне, ломе лавабое… Уколико сакупе новац, пропију га… Отац се свађа са мајком, бака брбља од јутра до вечера, телевизор ради читав дан и сви само чекају када ће неки државни празник. Празник је дошао, сви се понапијали – и опет испочетка… Ето шта дете види око себе. И где да се склони? Свакако сво ово зло се упија у њега.
—протојереј Димитрије Смирнов