София Кварацхелия „Мама“

Тамо далеко, далеко у мирном граду.
Сред земље, а сама, у мрачној соби.
За спасење моје Богу моли се,
Моја свеноћна молигтвеница.

За једно се моли: „Сачувај је Господе“,
и сву јој ноћ на прозору горе свеће воштане,
Да би, светлост нашла душа моја изгубљена
душа, која је веру и љубав изгубила.

Мама, о мама, једина ти
нећеш ме издати нити престати да ме волиш.
И у овом и у оном свету,
увек ћеш бити са мном.
Теби јединој долазим, срца рањеног
Мама, мама, ти си мој зид од камена.

Црна ноћ, пут непознат, тама непрегледна
А силе тамне ми проричу несрећу,
Али у тами са мном бдију две чуварке
једна су очи маме, а друга Богородице

Говоре да никада тужна била нисам,
али ти једина знаш, мила моја,
колико сам пута, судбом немилосрдно ударана,
преживела једино твојим молитвама

Мама, о мама, једина ти
нећеш ме издати нити престати да ме волиш.
И у овом и у оном свету,
увек ћеш бити са мном.
Теби јединој долазим, срца рањеног
Мама, мама, ти си моја зид од камена.

Невоље ме нису могле сломити
јер далеко далеко, сред земље ове
за моје спасење Богу моли се
моја свеноћна молитвеница