01.10.2016.

Песма Светлане Копилове -Богаљ (Песма о безруком и безногом иконописцу Григорију Журављеву, који је живео и иконописао у Русији у 19. веку)

Није имао ни руку ни ногу
сам јести и пити могао није
Био је само парче од човека
Таквога га је Бог створио

Али је имао душу
ширу од читавог света
и читавом је душом љубио Оног
Који га је таквим створио

Једино је могао да лежи или седи
изгледало је да ништа не може радити.
Умео је једино да пева
и гледа у плаво небо

Али понекад је молио оца
да га понесе у цркву
и у њој је певао Ономе
Који га је таквим створио

Није роптао на свој живот
гледао је кроз прозор, читао псламе
а за оне који су га као богаља исмевали
он се молио и праштао им

Још је маштао о томе да слика,
јер је могао да четкицу држи у зубима
и почео је да осликава онога
Који га је таквим створио

Није имао ни руку ни ногу
сам јести и пити могао није
али је цркву украсио
Господ је гледао са његових икона

А онда је његова душа
узлетела као балон
хитро са земље под покров онога
Који га је таквим створио