О. Борис Радовић: Да ли ће наше молитве бити услишене тајна је недокучива за обавјештајне изворе ДПС-а

Саопштење за јавност

Поштовани,

Повод за моју реакцију је саопштење ОО ДПС Будва у коме се свештеници СПЦ оптужују да су имали предводничку улогу у протестима у Будви, да намјеравају смијенити легитимну државну власт, да су кренули у отворену побуну, да манипулишу „вјерним народом“ и друго. Поред низа непримјерених оптужби на крају нас упозоравају да ћемо се морати повиновати земаљским законима и да ће нам молитве остати неуслишене.

За мене, као и за сваког истинског хришћанина, Бог је највећа вриједност, а молитва највећа врлина. Да ли ће наше или било чије молитве бити услишене то нико не зна осим Бог. Вјерујем да је та тајна недокучива и за све обавјештајне изворе и скривене камере ДПС-а. Поштујемо земаљске законе по ријечи Христовој: „Богу Божије, цару царево“. Једини закон против кога смо подигли глас је онај који узима Богу Божије, а то је Закон о слободи вјероисповијести. Не намјеравамо да мијењамо власт, него само да одбранимо светиње. Нијесмо „у заблуди“ да је Црна Гора теократска држава, иако смо посебно поносни на дио историје у коме је она то била.

Ни ја, ни остали свештеници СПЦ, нијесмо имали „предводничку улогу у насилним протестима у Будви“, него пратећу улогу у осуди насиља и безакоња. Нијесмо процјењивали чији ће аргументи бити „услишени“, него се држали Богишићеве мисли: „правди је насиље највећи противник“. Истина је да смо осудили брутални напад на предсједника црквене општине Будва и бројне вјернике. Истина је је да су ти напади узрочно-последично повезани са нападима на наше владике, свештенство и вјерујући народ широм Црне Горе. Истина је да то и слична насиља доживљавамо као наставак тираније и напада на цијелу Митрополију црногорску-приморску и Српску православну цркву. А шта је Црква него вјерујући народ чија је глава Христос? Удови те Цркве смо сви ми хришћани, међу којима су и наша браћа и сестре из ДПС-а.

Ја сам у обраћању осудио насиље, али и позвао на праштање и љубав, чак и према прогонитељима и насилницима. Зашто? Зато што је то наша хришћанска дужност и зато што тврдо вјерујем да ће многи од њих поћи путем покајања – путем апостола Павла, који је од највећег прогонитеља постао највећи проповједник Цркве и апостол народа. Ако неће тим путем, остаје им пут Пилата, Ирода, Нерона, Диоклецијана, Декија… Сви они су прошли а Црква Христова је остала. За једног од њих, цара Јулијана Одступника, који је повео рат против Цркве, Свети Атанасије је говорио пастви: „Облачак проћи ће!“. На ту пролазност, али и одговорност за оно што чинимо, упозорава нас једна светитељска поука која каже „да свака душа, као последњу хаљину са себе, скида тијело своје“. Тога је постао свјестан и христоборни цар када је напуштао свијет и немоћно признао: „Назарећанине, ти си побиједио!“

протоjeреj Борис Радовић
архиjeреjски намjecник будвански

Објавио Манастир Подмаине уз благослов игумана Рафаила (Бољевића) 20. јун 2020.

Оставите коментар

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Слични чланци