[dropcap letter=“Х“][/dropcap]ристос је започео своју проповед, говорећи: Покајте се, јер се приближило Царство небеско. Као што смо већ нагласили, Царство Божије је присуство Христово и живот човека у близини Христовој. Иако нас Христос уверава да је Царство Божије дошло и да нам је Он близу, ми не осећамо присуство Господње. Не осећамо да живот наш протиче у близини Христовој. Ово значи, да иако је Царство Божије дошло на земљу, ми нисмо ушли у њега. Христос је дошао у наш свет, али ми не поверовасмо у Њега и не кренусмо за Њим. Христос, Светлост света, обасја таму света, али ми још увек чинимо дела таме. Стога је сасвим природно да сумњамо у долазак Царства Божијег. Управо се то и догодило у време Господа, када су фарисеји чули јеванђеље о доласку Царства Божијег и нису поверовали у то па га упиташе. Када ће доћи Царство Божије. Фарисеји су мислили, као што мисле и многи данашњи секташи, да ће Царство Божије бити људска владавина која ће се учврстити људским силама и мудрошћу. Царство Божије се, међутим, креће нечујно и у душама људи врши дело спасења. Зато је Христос одговорио фаpисејима да Царство Божије не долази са спољашњом славом, да би привукло нашу пажњу: Царство Божије не долази на видљив начин. Другом приликом Христос је рекао да је Царство Божије слично семену које расте из земље. То је семе које Христос сеје у душе наше, а ми, ако га прихватимо са усрдношћу, чувамо га да расте, да буја, да се увећава и да донесе плод. Све ово, тихо и тајанствено савршава љубав Христова. Ми само треба да оставимо отворена врата наше душе да Он посеје семе Царства Свога и да не одбацимо дело љубави Његове. Он ће у нама саделати промену нашег живота. Даће снагу семену да донесе плод Царства Његовог већ у овом веку. Тада уопште нећемо имати сумње у долазак Царства, већ ћемо заиста схватити речи Христове: Царство Божије не долази са спољашњом буком, нити је, како што говоре, овде или онде, јер Царство Божије унутра је у вама. Значење ових речи Христових врло је дубоко. Христос се оваплотио и дошао к нама да бисмо га ми примили у срца наша. Тада је и Царство Божије у нама. Тада ћемо рећи као и апостол Павле. А живим — не више ја, него живи у мени Христос. Међутим, Христос не може да се усели у срце наше ако оно није чисто. Христос не улази тамо где влада грех. Потребно је да очистимо срце наше покајањем и тада ће се Царство Божије уселити у нас. Зато је Христос, када је објавио долазак Царства, почео своју проповед позивајући на покајање. Кајем се, значи мењам начин живота. Мењам пут свог живота и окрећем се к очинском дому из којег сам отишао због грехова својих. Покајање значи одбацивање греха и повратак у очински загрљај Бога Оца. И Када се кроз покајање и исповест вратим Богу и учествујем у вечери Његове очинске љубави, тј. у тајни божанске евхаристије, тада ће Христос и Царство његово бити у мени. Тада Христос изнова постаје брат мој по благодати, и пријатељ, како је Сам посведочио апостолима пре свог крсног страдања: Ви сте пријатељи моји ако творите што вам Ја заповиједам. Христос жели да га тако видимо, као пријатеља и брата, као сопствену личност. Ово можемо да постигнемо ако се покајемо и уместо света греха, свим срцем заволимо Господа. Покајање је пут који води Христу и врата Кроз која Човек улази у Царство Божије. Како говори авва Исак, „Покајање је брод који води у Царство, страх Божији је крманош брода, а божанска лука којој пловимо јесте Љубав. А када стигнемо до Љубави, стигли смо до Бога и Наше путовање се заврши. Стигосмо тамо где су Отац, Син и Свети Дух“ Нека нас, браћо моја, Господ све удостоји славе ове. Aмин.