јеромонах Григорије Светогорац: ОБЕЋАО СИ ДА ЋЕШ С НАМА НЕЛАЖНО БИТИ

[dropcap letter=“Х“][/dropcap]ристос је започео своју проповед, говорећи: Покајте се, јер се приближило Царство небеско. Као што смо већ нагласили, Царство Божије је присуство Христово и живот човека у близини Христовој. Иако нас Христос уверава да је Царство Божије дошло и да нам је Он близу, ми не осећамо присуство Господње. Не осећамо да живот наш протиче у близини Христовој. Ово значи, да иако је Царство Божије дошло на земљу, ми нисмо ушли у њега. Христос је дошао у наш свет, али ми не поверовасмо у Њега и не кренусмо за Њим. Христос, Светлост света, обасја таму света, али ми још увек чинимо дела таме. Стога је сасвим природно да сумњамо у долазак Царства Божијег. Управо се то и догодило у време Господа, када су фарисеји чули јеванђеље о доласку Царства Божијег и нису поверовали у то па га упиташе. Када ће доћи Царство Божије. Фарисеји су мислили, као што мисле и многи данашњи секташи, да ће Царство Божије бити људска владавина која ће се учврстити људским силама и мудрошћу. Царство Божије се, међутим, креће нечујно и у душама људи врши дело спасења. Зато је Христос одговорио фаpисејима да Царство Божије не долази са спољашњом славом, да би привукло нашу пажњу: Царство Божије не долази на видљив начин. Другом приликом Христос је рекао да је Царство Божије слично семену које расте из земље. То је семе које Христос сеје у душе наше, а ми, ако га прихватимо са усрдношћу, чувамо га да расте, да буја, да се увећава и да донесе плод. Све ово, тихо и тајанствено савршава љубав Христова. Ми само треба да оставимо отворена врата наше душе да Он посеје семе Царства Свога и да не одбацимо дело љубави Његове. Он ће у нама саделати промену нашег живота. Даће снагу семену да донесе плод Царства Његовог већ у овом веку. Тада уопште нећемо имати сумње у долазак Царства, већ ћемо заиста схватити речи Христове: Царство Божије не долази са спољашњом буком, нити је, како што говоре, овде или онде, јер Царство Божије унутра је у вама. Значење ових речи Христових врло је дубоко. Христос се оваплотио и дошао к нама да бисмо га ми примили у срца наша. Тада је и Царство Божије у нама. Тада ћемо рећи као и апостол Павле. А живим — не више ја, него живи у мени Христос. Међутим, Христос не може да се усели у срце наше ако оно није чисто. Христос не улази тамо где влада грех. Потребно је да очистимо срце наше покајањем и тада ће се Царство Божије уселити у нас. Зато је Христос, када је објавио долазак Царства, почео своју проповед позивајући на покајање. Кајем се, значи мењам начин живота. Мењам пут свог живота и окрећем се к очинском дому из којег сам отишао због грехова својих. Покајање значи одбацивање греха и повратак у очински загрљај Бога Оца. И Када се кроз покајање и исповест вратим Богу и учествујем у вечери Његове очинске љубави, тј. у тајни божанске евхаристије, тада ће Христос и Царство његово бити у мени. Тада Христос изнова постаје брат мој по благодати, и пријатељ, како је Сам посведочио апостолима пре свог крсног страдања: Ви сте пријатељи моји ако творите што вам Ја заповиједам. Христос жели да га тако видимо, као пријатеља и брата, као сопствену личност. Ово можемо да постигнемо ако се покајемо и уместо света греха, свим срцем заволимо Господа. Покајање је пут који води Христу и врата Кроз која Човек улази у Царство Божије. Како говори авва Исак, „Покајање је брод који води у Царство, страх Божији је крманош брода, а божанска лука којој пловимо јесте Љубав. А када стигнемо до Љубави, стигли смо до Бога и Наше путовање се заврши. Стигосмо тамо где су Отац, Син и Свети Дух“ Нека нас, браћо моја, Господ све удостоји славе ове. Aмин.

Објавио Манастир Подмаине уз благослов игумана Рафаила (Бољевића) 14. децембар 2015.

Оставите коментар

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Слични чланци