16.02.2020.

Бог наш јесте љубав и „који пребива у љубави у Богу пребива и Бог у њему“. Хришћанин који нема љубави Божије у своме срцу, нема Христов живот у души. То је велико дело човекољубља Божијег! То, што је Бог Логос сишао на земљу, постао човек, примио тело, живео међу нама, није ништа друго до пројава безграничног човекољубља Божанске љубави. Љубав нас Божија штити и брине се о свему.

09.02.2020.

Дух овога света испуњен је гордошћу. Људи који припадају овоме свету, све време свакога подучавају, увек и све знају, имају своје мишљење о свему и коментаре на сваку ситуацију. Поврх свега, ови су коментари „апсолутно тачни“ и не могу да подлегну сумњи. Зашто? Зато што су сва остала схватања по њима „глупости“. А уколико им се наложи да нешто ураде, на пример да успоставе поредак, и то не у министарству, већ у сопственој породици, видимо да је тамо потпуни, или још боље најпотпунији хаос. Ован или магарац имају неку зоолошку врсту породичног живота, и ту је све мање више у поретку који је установио сами Бог. А код ових људи тога нема, без обзира на сву талентованост, разноразна звања или чак и зарађени новац, све око њих је у потпуном хаосу.

02.02.2020.

Нема никакве сумње што се тиче величанствене промене која се ове вечери догодила у Закхејевој души и животу. Јеванђеље запажа етапе тога пута: послушање – радост – милостивост. Пре свега Закхеј је послушао и „сишао брзо“. Као што сазрели плод пада са дрвета при најмањем даху ветра, он је пао пред ноге Исусове већ након првих речи које су му биле упућене. Затим је са радошћу примио Спаситеља у свој дом. Никакво осећање се не може упоредити са радошћу спасења. До тог тренутка он је био суров и злобан човек, али у сусрету он је коначно исцељен од греха. „Господе, пола имања свога даћу сиромасима“. Он не поступа тако да би се спасао, већ зато што је већ спасен.

02.02.2020.

Ето у чему се, драги моји, крије узрок наше несређености – остајући споља са Христом, ми изнутра заборављамо на Њега и не идемо за Њим, него Њега водимо за собом. „Погледај, Господе, и задиви се мом труду и подвизима, па ћу учинити то и то.“

12.01.2020.

проповед о бегству у Египат Видели смо браћо да су мудраци, након вести, коју су примили у сну, отишли из Витлејема у своју отаџбину другим путем, а не кроз Јерусалим, како су требали по Иродовој молби. Не знам да ли вам је познат узрок ове наредбе, али је он важан. У мрачној души Иродовој при

08.09.2019.

Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше (Мт. 6, 21) У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре! Пресветло Царство Небеско и свет који у злу лежи – ето нам два пола привлачења, између којих се људска душа мучи у животу на земљи. Свемилостиви Господ нас позива

04.08.2019.

А постоји још један разлог зашто Господ од људи потребује веру у Бога. Након пада људи су се помрачили и пали у стање непознавања Бога, отпали од Бога, од Његових заповести и почели да поштују твар уместо Творца, па су чак и демоне сматрали за Богове и служили им као Боговима, иако су им демони причињавали разноразна зла. Исправљајући ову погибељну заблуду и желећи да све људе приведе у познање истинитог Бога и Творца свега, Господ Исус Христос, као Творац и Владика, јавио се у телу, делима објављујући свима своју Божанску свемоћ и потребовао, као одговарајући данак – веру у Себе као у свемогућег Творца, Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса – стога је и упитао слепе, пре него је учинио чудо: верујете ли да могу ов учинити? Односно, верујете ли да сам Ја – Творац, Који се ради вас јавио у телу – па када је чуо потврдни одговор рекао је: по вери вашој нека вам буде. И отворише им се очи.

28.07.2019.

И сада се дешава да грешници бивају кажњавани, премда не сви, и не толико често, нити одмах након учињеног греха као што је то било раније, али ми, или као глуви не чујемо, или као слепи, не видимо казне Божије. Охладнела је ватреност у вери, због чега и запушавајући уши и затварајући очи, мислимо да казне које видимо или о којима слушамо, нису од Бога послане, већ се збивају или случајно или по природним законима. Али када отворимо очи вере видимo да и до данашњег дана има грешника који бивају кажњавани, као и праведника који страдају. Све до ових времена Бог кажњава грешнике као детољубиви отац, да би их покренуо на покајање и да им умањи будућу казну, а праведнике, да би проверио њихово трпљење и исплео им венце славе.