Многи од великих људи прослављају девственост. И заиста, она је достојна похвале. Девственост је својство анђела, саговорник вишњих сила, подражавалац бестелесних бића, светлоносaц Свете Цркве. Девственост побеђује свет, гази страсти, укроћује жеље, не учествује у Евином греху; она није саучесник жалости, слободна је од ридања; на девственост се не односи Божија пресуда: „Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш дјецу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега, и он ће ти бити господар“ (Пост. 3:16).
Дакле, заиста је славна девственост, као добровољно стечено богатство, као неувенули цвет, као живот независан, као украс подвижништва. Она је изнад обичног људског стања, није спутана оковима неизбежних животних брига и заједно са Жеником Христом улази у двор небеског царства.
Такве су и сличне њима похвале девствености! Али и брак је частан (Јевр. 13:4) – он превазилази сваки земаљски дар, као плодоносно дрво, као благолепан плод, као корен девствености, као родитељ живих и разумних изданака, као благослов за умножавање света, као утеха људском роду, као узрок човечанства, као изобразитељ божанског лика, као стицалац благослова Господњих, као ослонац читавог света, као онај који испуњава заповест Онога који се оваплотио, као онај који с смелошћу може рећи: „Ево мене и деце коју ми даде Бог“ (Ис. 8:18).
Ако искорениш частан брак, где ћеш наћи цвет девствености? Али, возљубљени, говорећи ово, ми не уносимо раздор између девствености и брака; напротив, обоје поштујемо као међусобно неопходно. Господ и Промислитељ једног и другог не супротставља их једно другом, јер је и у девствености и у браку неопходно благочешће. Без благочешћа, ни девственост није целомудрена, нити је брак частан.
Стога је девственост славна, али истинска девственост, јер и у девствености постоји разлика. Једне деве задремаше и заспаше, а друге беху будне (Мат. 25:1–13). Достојан је хвале и брак, али брак веран и частан, јер многи су га сачували, а многи нису. Поштовања је достојно и удовиштво (јер је праведно поменути сва три стања) – поштовано, кажем, и удовиштво, али истинско удовиштво, оно које побеђује у подвигу целомудрености, удовиштво часно, чисто, беспрекорно – удовиштво које, након брака, није упало у скверну греха.
Таква је била Ана Пророчица, коју нам представља Реч Божија – она која је доживела дубоку старост и као орао обновила се младошћу. Јер недавно сте чули Јеванђелистово казивање: „И бјеше Ана пророчица, кћи Фануилова, од племена Асирова, већ поодмаклих година, која је седам година живјела са мужем од дјевојаштва својега. И она, удовица од око осамдесет и четири године, не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом“ (Лк. 2:36–37).
Видите ли каква је била удовица Ана и како је узвеличана у светом Јеванђељу? Ана је, заиста, благодатна: њеном красном карактеру одговара и само име. Послушајте ово, жене, угледајте се на славну Ану и крените тим истим путем, да бисте задобиле исти венац похвале. Не наводите као оправдање беспомоћност удовичког стања и не помрачујте светлост једнобрачног живота. Ана је венац удовицама – жена по полу, пророчица по достојанству. Удовиштвом се украшавала као царском дијадемом; док је телом слабила, духом је била снажна; мада је лицем старила, лепоту је налазила у мудрости; погрбљена старошћу, будна је била у познању; венећи од дубоке старости, цветала је богопознањем; постила је, а није се преситила; молила се, а није лутала; боравила је у храму, а није обилазила туђе домове; певала је псалме, а није празнословила; пророковала је, а није се бавила бајкама; размишљала је о Божанским стварима, а није се предавала сујети.
Ана је надмашила ону удовицу коју хвали Апостол. Коју удовицу? Послушај шта каже Павле: „Да се не уписује међу удовице млађа од шездесет година, ако је дјецу одгајила, ако је гостољубива била, ако је светима ноге прала, ако је невољнима помагала, ако је ишла за сваким добрим дјелом“ (1 Тим. 5:9–10). Удовицу коју описује Павле, Ана је надмашила и годинама и начином живота. Како да не превазиђе сваку удовицу, када се удостојила пророчког дара, постала обиталиште Светога Духа и свима који су очекивали јављање Господа у телу указивала на знаке тог јављања?
Чуо си шта је о њој рекао Јеванђелист: „И она, тј. Ана, у тај час дође, и слављаше Господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у Јерусалиму“ (Лк. 2:38).
Видиш ли величину Анину? Постала је сведок Господа, говорила је о Њему у Његовом сопственом присуству. Чудесна ствар! Удовицa је посрамљивала свештенике и књижевнике, и тиме охрабривала читав народ, најављујући спасење које треба да се збуде у Јерусалиму кроз долазак Господа. Она је проповедала окупљенима, славећи Господа.
Ана је видела Господа као Младенца, видела је дарове и жртве очишћења принесене с Њим и за Њега, и није се саблазнила Његовим детињим узрастом. Ана је исповедила да је тај Младенaц Бог, Лекар, Искупитељ Свемоћни и Истребитељ греха.
Не остављај, возљубљени, без пажње Анине речи. Описујући свима присутнима силу Господњу, она је, као да је овако говорила окупљеном народу:
*“Видите ли овог Младенца који сиса млеко? Који почива у наручју своје Мајке? Који још не може ходати по земљи својим ногама? Који је обрезан у осми дан? Видите ли овог Младенца? Он је створио векове; Он је утврдио небеса; Он је распростро земљу; Он је оградио море песком. Овај Младенац изводи ветрове из ризница својих; Овај Младенац је у време Ноја отворио небеске славине; Овај Младенац даје кишу да пада кап по кап; Овај Младенац шаље снег као вуну.
Овај Младенац је избавио праоце наше из Египта жезлом Мојсијевим. Овај Младенац је разделио Црвено море и кроз њега, као кроз плодно поље, провео народ свој; у пустињи им је слао ману као кишу и дао у наследство земљу којом тече млеком и медом. Овај Младенац је руководио оцима који су саградили овај храм. Овај Младенац, полажући завет с Авраамом, рекао је: „Заиста ћу те благословити и умножити твоје потомство као звезде небеске и као песак на обали морској“ (Пост. 22:17).
О овом Младенцу пророчки лик је у молитвеном вапају рекао: „Пробуди силу своју и дођи да нас спасеш“ (Пс. 79:3).
Не саблажњавајте се узрастом Младенца, јер Он је и Младенац и беспочетни са Оцем; потчињен је времену, а ипак, нико не може исповедити Његов род; Он је и беспомоћни Младенац, и Истовремено Онај који дарује мудрост и отвара уста; рођен од Дјеве, а непојмљив по суштини; видљив, а неизмерив.“
Пророчкине речи Ане
Благовест жена. Дела истинске удовице.
Такве су биле пророчке речи Ане. Такво је било благовешће жене. Таква су била дела удовице, истинске удовице, која је у начину свог живота учинила изванредну размену: остала је без мужа, а примила Господа. Провевши са мужем седам година од своје девичанске младости, и тиме испунивши седмицу година, она је након тога починула од брачних дела. Прекрасно је испунила седмицу, прекрасно је суботовала, прекрасно је достигла „лето благодати Господње“.
Ана се уподобила грлици: није заборавила свог супруга, није изневерила прву верност, и зато се на њу не односи Павлов укор: „када их страст одвоји од Христа, хоће да се удају; Оне подлежу осуди што прво обећање одбацише.“ (1. Тим. 5:11-12). Заиста је осуде достојна она жена која са супругом, од Бога јој дарованим, сахрањује и сећање на њега, а нарочито када јој остаје дете или више њих, ради којих је сам брак и установљен.
Међутим, ако млада удовица нема деце, онда јој је, будући подстакнута жељом за потомством, допуштено да ступи у други брак. Јер и блажени Павле, подстичући на то, рекао је: „Желим, дакле, да се млађе удовице удају“, а потом, указујући на циљ другог брака, додаје: „да рађају децу, да управљају кућом“ (1. Тим. 5:14). Дакле, циљ ступања у други брак требало би да буде рађање деце. Ипак, ако удовица која ступа у други брак већ има децу, онда се такав „нови посев“ показује излишним, јер разумне стабљике обично не расту у слози једна с другом.
Пророчанство о Месији
Но, време је да се вратимо првобитној теми, тј. пророчанству о Месији. Шта још чујемо од јеванђелисте? Чујемо Симеонове речи упућене Пресветој Деви: „Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак коме ће се противити; а и теби самој пробошће мач душу“ (Лк. 2:34-35).
Какве су то чудесне речи! И шта оне значе? Како то да Обновитељ света, подижући једне, обара друге? „Гле, Овај лежи да многе обори и подигне“ – тј. подиже оне који верују у Њега, а обара оне који не верују. „Знак коме ће се противити“, како вели Симеон, јесте крст. Зашто? Зато што су многи од неверника противречили Господу док је висио на крсту, откривши тиме мисли својих срца: нудили су Му оцат, подносили Му жуч, крунисали Га трновим венцем, проболи Му ребра копљем и ругали Му се речима: „Другима је помогао, а Себе не може да спасе“ (Мт. 27:42).
То унапред наговештавајући, Симеон рече: „и да буде знак против кога ће се говорити“. Јер и Петар Га се одрекао, и сви апостоли су се разбежали као овце без пастира – што је и сам Господ предсказао: „Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи“ (Мт. 26:31). Крст је болом испунио и саму душу Пресвете Богородице, зато Симеон и додаје: „А и теби самој пробошће мач душу“.
Овде је „мач“ који помиње Симеон безбројне мисли бола које потресају унутрашњост бића и продиру до самог срца. Овим мислима била је предана Дјева Марија док још није знала за силу васкрсења, мада је Христово васкрсење било на домаку. Али након васкрсења, двосеклог мача више није било – остала је само радост и ликовање.
Тако, „знаком противречења“ Симеон назива знак крста, при чијем појављивању је оружје болних мисли проболо срце Дјеве Марије. Потврду овога налазимо у речима самога Господа Исуса Христа, Који каже: „Овај род је зао: иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка. Јер као што је Јона био у утроби кита три дана и три ноћи, тако ће и Син Човечији бити у срцу земље три дана и три ноћи“ (Лк. 11:29; Мт. 12:40).
Видиш ли како се Христова крсна смрт назива „знаком“ не само у Новом, већ и у Старом Завету? Јер Стари Завет је у потпуном сагласју с Новим. Зашто? – Зато што је један и исти Бог Законодавац Старог и Оснивач Новог Завета. Ко о томе сведочи? Сам Господ.
Послушај шта је Он преко пророка Језекиља рекао анђелима-жетеоцима, најављујући крај света: „Не штедите својим очима, и не милујте. Старца, и младића, и девојку, и децу, и жене побијте до истребљења; али на све који имају знак – не дотичите се“ (Јез. 9:5-6).
Ето знамења Старог и Новог Завета! То је крст, који спасава свет кроз Распетог на њему – Исуса Христа, Господа нашег, Коме нека је слава и сила, сада и увек и у векове векова. Амин.
