Зашто је Јеванђелист Матеј ћутао о свим страдањима, којима је нечисти дух немилостиво мучио страдајућег за време младог месеца, а пажљиво је приметио то да га је често бацао у огањ и често у воду? Ова Јеванђелистова примердба у себи садржи мисао која је веома достојна пажње. Два су извора свих грехова: гнев и љубав. Ма који грех да ми изложиш, он потиче или од гнева или од љубави. Свађе, непослушност, непријатељство, насиља, суровости, издаје, прекори, клевете, рањавања, мучења, увреде, убиства, хуле и хиљаде других страшних грехова имају гнев за свога оца. Отмица, лажи, користољубље, завист, блуд, прељуба, пијанство, прождрљивост и друга, премнога дела таме јесу изданци зле љубави. А кога ђаво покори, тога баца често час у огањ, то јест и огњене реке гнева, час у воду, односно у преступе зле љубави. Из овог разлога је управо Јеванђелист Матеј и приметио да је нечисти дух често бацао беснога у огањ, а често и у воду. Нешто слично овоме је мислио и свети цар Давид, када је у молитви говорио: „Дању те сунце неће опећи, нити месец ноћу“ (Пс. 120, 6): под сунчевом жегом подразумевајући пламен гнева, а под ноћним месецом – телесне похоте. Несумњиво да је страдањем и Крстом Спаситеља Исуса Христа била разорена демонска сила: „Сад је суд овоме свијету“, рекао је владика свих, „сад ће кнез овога свијета бити избачен напоље“ (Јн. 12, 31). И заиста је изагнан, јер су након Христовог доласка у телу занемели идоли, који су говорили и прорицали будућност; прорицатељи и предсказивачи су затворили уста своја; многобоштво или боље рећи, служење демонима (уп. Пултарх), је готово изумрло; број ђавоиманих се смањио, ђаво није имао никакве власти над онима који су скончали побожно и праведно; врата раја, која је он својом лукавошћу затворио, су се отворила за побожне и доброљубиве, затворене су чељусти адске, које је он отворио. Остала му је једино власт да искушава. Блажени Петар сведочи: „ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере“ (1Пет. 5:8). Богоговорљиви, пак, Павле, нам објављује, да наш рат није са људима, који имају тело и крв, као и ми, него „против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју“ (Еф. 6:12). Ти нас исти апостол поучава да ђаво поседује лукавства, сплетке, непријатељске мреже, претвара се у Анђела светлости (Еф. 6:11; 1Тим. 3:7).
Он је дух, пошто и је и људска душа дух, онда јој он веома лако саопштава своје зле намере и побуђује у њој зле мисли. Пре него што сагрешиш, он ти приказује грех као опростив и неважан, да би што пре пао, а када сагрешиш, представља ти преступ као велики и неопростив, да се не би покајао, него да би очајавао (2Тим 2:26; Еф. 6:16; 2Кор. 11:14). Ово је једно од његових лукавстава. До тебе долази, по његовом садејству, туђа ствар, и он ти отвара лак пут и начин да је уграбиш и присвојиш. Али ово је једна од замки, које ти је он припремио! У време твојих невоља, узима ти наду, да би пао у очајање; у болести, поткрада ти трпљење, да би зароптао на Бога. У несрећи, појачава ти жалост, да би пресудио себи. У гневу, распламсава ти јарост да омаловажиш, пребијеш, изранавиш, усмртиш, богохулиш. Растрже обуздавање твојих жеља у распаљује бес, да би те начинио прекореним од људи и посрамљеном у друштву, да би ти оскрнавио тело и душу предао вечној муци. Ово су његове распаљене стреле! Ђаво често претвара грех у врлину. Зато грдиш и удараш, под изговором да би исправио кривца. Чиниш неправду, и градиш себе судијом, мислећи да помажеш сиромаху. Прогањаш брата свога, под изговором ревности према Богу. Ово је његово претварање у анђела светлости.
Али ко може, браћо и сестре, детаљно описати све покварености, злонамерности, превртљивости и прелести сатанске? Он и дању и ноћу искушава и плете мреже; будући да је дух, брзо прелеће у свако време и место и подмукло прави сплетке како праведнима тако и грешнима. Улази у домове и поставља саблазни међу мужем и женом, међу оцем и сином, међу мајком и ћерком, саблажњава чак и браћу, љубављу везану. Јури на пијаце, сеје раздоре, пакости, обмане, клетве између купаца и продаваца. Залази и у манастире и помућује спокојство монаха. Пролази чак и у олтаре и уноси свађу међу свештеним лицима. Ноћу док спаваш, он те искушава, ујутро, када устанеш, хитро те гађа својим стрелама, у подне припрема сакривене замке и разноврсне саблазни. Непрестано „поставља заседу у скривеном месту, као лав иза ограде своје; у заседи је да зграби“ (Пс. 9: 30).
Ради чега Бог допушта сатани да чини таква искушења над несрећним човеком? Зна се због чега: да би ђаво, нападајући, био побеђен и посрамљен, а ми, бранећи се, победимо у будемо овенчани. Али немој се уплашити његовог ратовања, јер те Бог охрабрује гласом свога пророка: „Нећеш се бојати страха ноћнога, од стреле која лети по дану, од ствари која проходи у тами, од сусрета и демона подневнога“ (Пс. 90: 5 – 6). Истина, налећу хиљаде с твоје леве стране и десет хиљада са десне стране; али падају и не могу ти нанети повреде: „Пашће поред тебе хиљада, и десет хиљада с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи“ (Пс. 90: 7). Бог ће ти послати свете анђеле, да те чувају на вим путевима твојим. „Јер ће Анђелима Својим заповедити за тебе, да те сачувају на свим путевима твојим“ (Пс. 90: 11).
Да ли се плашиш, човече, демонских искушења, и да ли се питаш зашто Бог допушта да будемо искушавани? Уколико се удубиш у причу о Јову, страх ће побећи и недоумица се разрешити. Тамо ћеш видети да је ђаво молио дозволу од Бога, да искуша Јова, а добивши је, крену је да примењује сва своја лукавства, одапео све распаљене стреле, утрошио све своје снаге. Уништио је читаво његово имање, због чега је најбогатији у тренутку постао најсиромашнији; побио му је све синове и кћери, због чега је многодетни за само један тренутак постао бездетан; ударио му је љутим ранама по читавом телу, због чега је онај који је био здрав лежао изранављен на земљи, прекривен црвима и црепом стругао своје ране; послао му пријатеље да му уместо утехе нанесу жал и уместо помоћи срамоту. На крају је приклонио и његову жену, да га својим жалостивим речима доведе до очајања и покрене на богохулство. „Докле ћеш трпети?“, говорила му је, „Реци реч Господу и умри“ (Јов. 2, 9). Али шта је ђаво довио овиме? Да ли је успео у својим намерама? Да ли је Јов згрешио? Никако! „Уза све то не сагреши Јов уснама својим“ (Јов. 2, 10). Него, шта је ђаво постигао? То да је показао своју немоћ и остао посрамљен, а Јов примио од Господа „двоструко него што имаше раније, и прославио се од краја до краја земље“ (Јов. 42, 10). Од тада, па до сада и до краја времена прослављаће се и ублажавати његово трпљење, и храброст и покоравање Богу и страхопоштовање. Поврх свега, и ово је вредно пажње: премда је Бог дао ђаволу да му науди имању и деци и његовом сопственом телу, али му није дозволио да му се дотакне душе. „А Господ рече Сотони: Ево ти га у руке; али му душу чувај“ (Јов. 2, 6).
Уколико ни сатана нема власт, нити му Бог допушта да науди нашој души, и ако се земаљска добра која он уништи, удвостручавају, и његови нападаи достављају нетрулежни венац и славу свеприсутну и вечну, зашто га се онда плашимо? Он против нас има два оружја, а и ми против њега имамо два оружја. Он искушава телесном похотом и светском сујетом; а ми га постом и молитвом изгонимо напоље. Нити он има друго оружије, нити ми: „овај се род не изгони, осим молитвом и постом“.
Ко сумња у то да пост исушује и укроћује телесну похоту? Он (ђаво) прилази, побуђује мрску жељу и тражи да баци душу твоју у блато телесних грехова. Не одлажи да постиш среду и петак. Увече поједи само хлеба и пиј воде Онда ће он увидети своју немоћ и побећи. Неће нагрнути са искушењима, да ти не би умножио пост и задобио више венаца. Уколико је дошао и преда те разапео мреже светске сујете – прибегни неодложно са вером и страхопоштовањем на молитву; тражи Божију благодат, моли заједно са Давидом: „одврати очи моје да не виде сујету“ (Пс. 118, 37). Молитва за ове спасоносне ствари, произнесена на овај начин, неће остати несплодна и бескорисна. Јер је ово та молитва за коју је Бог рекао да „све што узиштете у молитви вјерујући, добићете„ (Мт. 21, 22). Бог, пак, услишивши твоју молитву, послаће ти Своју Божанску благодат, која ће одвратити твоје очи од светске сујете, и тако ће овај отићи постиђен, а ти ћеш остати победник и слављеник у Христу Исусу, Господу нашем, коме приличи слава и моћ у векове векова.
Амин.