Зашто је јеванђелист Матеј прећутао све остале муке којима је нечисти дух немилосрдно изнуђивао месечара, а посебно је нагласио да га је често бацао у огањ и често у воду? Ово запажање јеванђелистово крије у себи веома важну мисао.
Постоје два извора свих грехова: гнев и љубав. Који год грех да наведеш, он потиче или од гнева, или од љубави. Свађе, непокорност, непријатељства, насиља, тврдо срце, издаја, увреде, клевете, рањавања, туче, убиства, хуљења и безброј других тешких грехова — све то има за оца гнев. Пљачка, неправда, подметања, завист, блуд, прељуба, пијанство, прождрљивост и многа друга дела таме — све то расте из зле љубави.
Кога ђаво зароби, он га често баца у огањ — то јест у пламен грехова гнева, или у воду — то јест у безакоња зле љубави. Зато је и јеванђелист Матеј посебно записао да је нечисти дух месечара често бацао у огањ и често у воду. Слично томе и пророк и цар Давид говори: „Дању те сунце неће опећи, ни месец ноћу“ (Пс. 120, 6) — под сунчевом жегом подразумева пламен гнева, а под ноћним месецом — телесне похоте.
Нема сумње да су страдањем и Крстом Господа Исуса Христа разбијене силе демонске. „Сада је суд овоме свету, — рекао је Господар свега, — сада ће кнез овога света бити избачен напоље“ (Јн. 12, 31). И заиста је избачен: јер после Христовог доласка у телу — занемели су идоли који су говорили и прорицали будућност, окултисти и гатари су заћутали, многобоштво је скоро угасло — или боље речено, демонослужење; смањио се број бесомучних; ђаво нема никакву власт над онима који су побожно и праведно скончали; за побожне се отворила рајска врата која је он лукавством био закључао; и затворена су врата ада која је он отворио. Једино му је остала власт да искушава.
Блажени Петар сведочи да „ђаво, као лав који риче, ходи и тражи кога да прогута“ (1 Пт. 5, 8). А богомудри Павле нас опомиње да „наша борба није против крви и тела, него против поглаварстава и власти, против господара таме овога века, против духова злобе у поднебесју“ (Еф. 6, 12). И додаје да ђаво има своје замке, подвале и мреже, да се уме претворити у анђела светлости (Еф. 6, 11; 1 Тим. 3, 7).
Он је дух; а пошто је и људска душа дух, он јој лако преноси своје зле замисли и распаљује у њој рђаве мисли. Пре него што паднеш у грех, он ти га представља као нешто лако и оправдано — да би брже пао; а кад паднеш, онда ти га представља као велики и неопростив, да те одврати од покајања и гурне у очајање. То је једна од његових замки.
Деси ли ти се да пред тобом, уз његову помоћ, искрсне туђа ствар, он ће ти одмах „показати“ и пут и начин да је украдеш и присвојиш — ето друге његове подвале. У време твојих невоља краде ти наду, да би остао у очају; у болести ти краде трпљење, да би почео гунђати на Бога; у несрећи ти појачава тугу, да би подигао руку на себе; у гневу ти распламсава јарост, да би вређао, тукао, рањавао, убијао, хулио; у похоти ти кида узде и распаљује страст, да те обрука пред људима, да оскрнави твоје тело и душу преда вечним мукама. То су његове ужарене стреле!
Често грех представи као врлину: вређаш и бијеш другога, тобоже да га „поправиш“; чиниш неправду као судија, наводно да помогнеш сиромаху; прогониш брата свог, наводно из ревности према Богу. То је његово претварање у анђела светлости.
А ко може, браћо, до краја описати сва лукавства, замке и обмане сатанске? Он и дању и ноћу плете мреже; као дух, може у свако време и на свако место, и замке поставља и праведнима и грешницима. Улази у домове и ствара раздоре између мужа и жене, оца и сина, мајке и кћери; замућује мир чак и међу браћом која се воле. На пијацама распирује свађе, обмане и клетве између продаваца и купаца. Улази у манастире и ремети тишину монашког живота. Продире чак и у олтар и уноси непријатељство међу свештена лица.
Ноћу, док спаваш, он те искушава; ујутру, кад устанеш, баца на тебе своје брзе стреле; у подне ти поставља скривене замке и разноразне саблазни. Непрестано „вреба из потаје, као лав у заседи, да те привуче и отме“ (Пс. 9, 30).
Зашто Бог допушта искушења од сатане?
Јасно је — да би онај који ратује против нас био побеђен и посрамљен, а ми који се боримо били овенчани. И да се не би уплашио његовог напада, Господ те храбри речима Свога пророка:
„Не бој се страха ноћнога, ни стреле што лети дању, ни онога што пролази у тами, ни напада и демона у подне“ (Пс. 90,5–6).
Да, могу хиљаде напасти с леве стране, и десетине хиљада с десне, али ће пасти и неће ти наудити: „Пашће хиљада с твоје стране, и десет хиљада с десне, али се теби неће приближити“ (Пс. 90,7).
Бог ће послати Своје свете анђеле да те чувају на свим твојим путевима: „Јер ће анђелима Својим заповедити за тебе да те чувају на свим твојим путевима“ (Пс. 90,11).
Страхујеш ли од ђавољих искушења и питаш се зашто их Бог допушта? Погледај на пример Јова и страх ће те оставити. Тамо ћеш видети да је сатана тражио дозволу од Бога да га искуша. И кад је добио допуштење, излио је на њега све своје замке: уништио му све имање, да би најбогатији постао најсиромашнији у једном трену; убио све његове синове и кћери, да би многодетни остао без иједног детета; поразио му тело страшним ранама, да би здрав лежао на земљи, покривен црвима, са пукотинама на кожи које је стругао црепом. Послао је „пријатеље“ да га уместо утехе још више ожалосте, а на крају и жену његову да га својим речима гурне у очајање и наведе на хуљење Бога: „Докле ћеш трпети? Реци нешто против Господа и умри“ (Јов 2,9).
Али да ли је сатана постигао свој циљ? Ни најмање! „У свему овоме Јов не сагреши нити рече што рђаво о Богу“ (Јов 2,10). Тако је сатана остао посрамљен, а Јов је од Господа добио дупло више него што је имао, и славу која се простире до крајева земље (Јов 42,10). Од тада до данас, и заувек, прославља се његово трпљење, храброст, покорност Богу и страхопоштовање. А примети и ово: Бог јесте допустио сатани да удари на његово имање, децу и тело, али му није дозволио да се дотакне душе: „Ево, предајем ти га, само му душу сачувај“ (Јов 2,6).
Ако, дакле, сатана нема власт над душом, и ако нам земна добра која нам отме бивају надокнађена, а његови напади нам доносе неувенљиви венац и вечну славу, чему страх? Ако имамо живу веру, његова лукавства су само детињасте стрелице, које нам још бивају и на спасење.
Бог нам је дао оружје да га победимо. Он има два главна оружја против нас — телесне похоте и сујету овога света; а ми имамо пост и молитву да га протерамо. Другог оружја он нема, нити ми. „Овај се род изгони само молитвом и постом“ (Мт. 17,21).
Ко сумња да пост суши и укроћује телесну похоту? Ако дође и пробуди нечисту жељу, и тражи да те увуче у блудне грехе, немој одлагати пост за среду или петак — пости тог дана одмах. Увече поједи само хлеб и попиј воду. Кад види своју немоћ, побећи ће, бојећи се да пост не умножиш и тако стекнеш још више венаца. Ако ти замке сујете распростре, одмах прибегни молитви с вером и побожношћу; моли са Давидом: „Одврти очи моје да не гледају таштину“ (Пс. 118,37). Таква молитва никада не остаје без плода, јер је Господ рекао: „Све што иштете у молитви, верујући, примићете“ (Мт. 21,22). И Бог ће ти послати Своју благодат, која ће ти одвратити очи од сујете, сатана ће отићи посрамљен, а ти ћеш остати победник и тријумфоваћеш у Христу Исусу, Господу нашем, Коме је слава и моћ у векове векова. Амин.
