архиепископ Аверкије Џорданвилски: ОНИМА КОЈИ ХОЋЕ ДА ИГРАЈУ УЛОГУ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ

Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди? (Мк.8,36)

[dropcap letter=“Н“][/dropcap]аше доба особито је карактеристично по томе што у њему готово да нема људи који се стварно старају о спасењу своје душе и душа својих ближњих, устројавајући свој лични живот и усмеравајући своју друштвену делатност на одговарајући начин. Али врло много је људи који, незадовољавајући се животном судбином датом им од Бога и не желећи да смирено врше „своје послушање“, настоје да играју неку нарочиту, истакнуту улогу у савременом животу. И у том свом, често незадрживом, стремљењу „да направе добру каријеру“ сасвим заборављају да то уопште није важно, него да је основно – спасење душе за живот вечни, заборављају Христове речи: Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за душу своју? (Mк 8,36–37).

Невоља је у томе што се сада ретко ко, чак и међу онима који носе име „хришћана“ обазире на речи Христа Спаситеља, и сећа их се само онда када му се то чини погодним за стицање неке личне користи, a при том их често криво тумачи и на све могуће начине злоупотребљава. Отачко предање, које је до нас дошло из далеке прошлости, гласи да ће сам Антихрист, када му то буде потребно, користити јеванђелске изреке и да ће чак и црквеним Канонским запрећењима подвргавати себи непокорне, доказујући да је неки њихов поступак преступ јер нарушава одређена црквена канонска правила.

Почетак овога већ сада видимо. На пример: у име некаквих сумњивих „виших циљева“ у име „мира“ и „јединства“ позивају на уједињење са људима који су управо главни непријатељи мира, а „јединство“ схватају само као беспоговорно потчињавање себи ради лакшег достизања својих личних или каквих мрачних закулисних интереса. Шта све неће измислити у наше дане, под лицемерном маском некаквих лажних иделала и „виших циљева“, савремени људи, који живе у лажи, лажју су прожети и око себе шире лаж.

Свесни све реалности таквог стања створеног у свету и видећи оно што се сада свуда у свету догађа, неопходно је да поставимо питање: да ли је корисно и потребно да стремимо ка неком истицању у овом савременом свету, чак и ако искрено тежимо добром циљу, а не само неким каријеристичким интересима? Није ли боље да останемо у сенци као једноставан и неприметaн „мали“ човек?

Разуме се, ко се осећа довољно моћним и усуђује се да учини изазов светском злу да би повео одлучну борбу с њим, то може бити добро и свето дело. Али пре него што се одважи на то потребно је да добро размотри и процени своје снаге и могућности, као што томе учи свето Јеванђеље (Лк. 14, 28 – 32), да и сам не би био побеђен и одвучен на пут служења овом злу. Са многима се то већ више пута догодило. Уместо да настављају борбу против зла, они су се нашли у његовом ропству и сами били приморани да уместо борбе овако или онако били приморани Да уместо борбе овако овако или онако сapaђyјy са њим, поставши тако издајници.

Треба знати да је сада светско зло толико завладалo cвeтoм и стекло такву моћ да никоме неће допустити дa ce yздигне и заузме иоле истакнуто место, неку одrоворну дужност или yтицајан положај, осим ако и сам није потчињен том злу, а утолико пре неће ономе ко показује намеру да се против њега бори.

Сетимо се опомињућих речи нашег духоносног свенитеља и наставника хришћанске побожности епископа Игњатија (Брјанчанинова), написаних још пре више од сто година: „Отпадништво је Бог допустио, не покушавај да га зауставиш својом немоћном руком…“

Али шта онда да чинимо? Зар да се препустимо општем току збивања? Да се и сами укључимо у овај Стихијски покрет свеопштег отпадништва?

Нипошто!

А зашто?

„Склони се и сачувај се од њега“, казује даље Светитељ, „и то је довољно од тебе. Упознај се са духом времена и проучи га да би, по могућности, избегао његов утицај“.

Ово је заиста богомудра поука, која највише пристаје времену које преживљавамо, у коме смо сведоци свакодневног, готово свеопштег, одступања од Христа и жестоке борбе с Њим.

Сада само духовно слепи људи не могу да виде куда иде савремени свет, у пуном смислу речи вођен на заклање од слугу светског зла, које напрегнуто и ужурбано раде на што скоријем зацарењу над светом Христовог непријатеља – Антихриста. Ове слуге зла крајње немилосрдно и сурово уклањају са свог пута све оне који не иду у корак са њима и сметају им. Припрема се проглашење нове светске религије, заједничке за све људе, предузимају се мере за стварање једне светске државе. На свему овом сложно и усиљено раде како савремени политичари тако и посленици такозваног „екуменистичког покрета“ и њихови истомишљеници и сапутници. Они презиру истинске хришћане, излажу их поругама и тамо где могу бити утицајни на Све начине их одстрањују. Све ово чине под наизглед лепим паролама мира свега света и сједињења свих Али како нас ове лукаве, улагивачке пароле из њихових уста подсећају на злославну слободу, једнакост и братство и сва она, њима слична, примамљива обећања којима су пред револуцију слуге светског зла обилато обасипале нашу несрећну отаџбину Русију, довевши је до страшне, Крваве пропасти.

Лепе и празне речи које привлаче наивне људе, али истовремено — дела сасвим супротна овим речима.

А шта видимо у делима савременог света?

Свим доступним средствима власт готово свуда захватају озлоглашени преступници, који немају ни стид ни савести, иако понекад лицемерно прикривају cвoje право лице. На разне начине они настоје да искорене веру у Бога и хришћански морал. Ако пажљиво разабeремо, закључићемо да су сада, отворено или скривено, управо на то усмерени сви државни закони, установе одлуке и мере. Пред нашим очима неизмерно расте страшан, бестидан разврат и готово свеприсутно, Ужасно преступништво које вапи к небу, још донедавно – нечувено. Злославна „слобода“ претворила се у слободу само за преступнике, који сада могу све, којима је све дозвољено, јер власти веома поштују њихова „уставна права“. Своје најстрашније и најокрутније злочине они врше некажњено и немогуће је обуздати их и наћи заштиту од њих. Осим тога, сада више не кажњавају преступнике, него оне који су се усудили да се бране од њихових напада.

Од све ове праве страхоте која се сада догађа ствара се сасвим природан и несумњив утисак да „властодршци“ не само да не желе да спрече преступе и обуздају преступнике него их, напротив, и на све начине штите.

Без обзира на каткад веома лепе речи, то се сада тако догађа у свим областима и сферама савременог живота, укључујући и највишу – духовно-црквену.

Можемо само да нагађамо какав је ту циљ савремених господара људских живота и судбине човечанства и чиме је све то изазвано.

Али, у исто време, сви честити људи, који још нису изгубили савести који се усуђују да иступају разобличавајући и разоткривајући сва та безбројна и стално растућа зла савременог живота, и који се према својој снази и могућностима боре с њима, изложени су бојкоту и гоњењу, све до свог физичког уништења.

А ко ће од истински честитих људи. У таквим заиста страшним приликама, које као да noдсehajy нa предворје пакла на земљи, ризиковати настојећи да игра улогу у савременом животу – да прави своју каријеру, ако већ није продао своју душу тим слугама долазећег Антихриста, које већ тако моћно господаре и одлучују о свему у овом свету и сaсвин Некажњиво чине свакојака безакоњa и злочине?

Треба озбиљно да размишљамо о овоме.

Објавио Манастир Подмаине уз благослов игумана Рафаила (Бољевића) 8. децембар 2015.

Оставите коментар

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Слични чланци