23.06.2020.

Светитељи нас воде за руку и уче нас да ходамо, да се молимо, да превазиђемо тешкоће. Желе да будемо христоцентрични, да духовно напредујемо, да будемо човекољубиви и милостиви, какви су били и они у овоме животу. Уче нас да се радујемо ономе што јесмо, а не да под разним изговорима желимо да побегнемо од стварности и садашњице. Уче нас трпљењу када нам је тешко, када нас нападају искушења, када имамо проблеме, а све то обично сачињава пут који нас освештава и који нам сам Бог отвара јер нас љуби. Светитељи нам својим примером показују како треба волети одређену личност, супругу, пријатеља, суседа, колегу на послу и то не некаквом безобличном љубављу заснованом на некој идеологији, на систему, по диктату организације. Светитељи хоће да будемо несебични, усрдни и пријатни, да будемо без предрасуда и отворена ума, да будемо задовољни кроз самоумањење, да што дубље познамо себе, да заменимо своју свакодневну рутину лествицом која нас води до Царства Небеског. Светитељи нам дакле дају лекције из православног вида и начина живота и православног опхођења.