27.08.2017.

Уколико ми, немајући никаквих богатстава, жудимо за насладама, ако за циљ свога живота поставимо материјално благостање, ако све своје помисли устремимо на то како да што боље устројимо живот на земљи, ако ка томе будемо тежили, онда смо свакако далеко од онога што је Господ заповедио, јер људи који стреме чистоти срца, људи пуни милосрђа, који стреме заједници са Богом, они моле од Њега благодат и љубав његову, они желе да постану његова браћа и сестре.

18.12.2016.

Нећу ли опет чути примедбе на своје речи – зар је Бог заборављен?! Унаоколо се прича само о отварању манастира, о црквама, о благодати, о Богу. Да, драги моји, прича је много, али је мешање људског са Божанским данас просто чудовишно. У незамисливој унутрашњој хармонији данас се спајају побожност на речима и одлазак у цркву са цинизмом и изопаченошћу. Ужасавајуће празнословље, клевета, лукавство, лаж, лицемерје, самољубље и безакоње блуда у савести многих људи спајају се са уздасима, плачем и примањем Светих Тајни.
Човек мисли да је са Богом. Он, Међутим, мисли погрешно. То није хришћанство, то је његово цинично искорењивање. Оно је продрло и у саму Цркву, будући да многи, називајући себе хришћанима, прилагоћавају узвишене истине Божије својим потребама, увијајући истине у нечистоту свог земаљског схватања и осећања.
То није препород хришћанског духа у нашем свету, то је његово истребљење. Какав ће одговор дати богохулници који су спојили истину и лаж, чинећи дела ћаволска и газећи њима оне светиње Божије које су се усудили да дотакну! Секира смрти већ лежи близу дрвета живота, а Бог чека покајање!
Бог још увек чека!