13.11.2018.

Хоћу ли вам рећи због чега се у нама јавља то осећање узнемирујуће забринутости, та болна сумња око спасења душе? Због тога што ми сматрамо да ћемо спасити сами себе, мислимо да једино својим напоримо можемо да достигнемо Царство Небеско, да једино за своја дела треба да задобијемо вечно блаженство. Тако размишљамо и по свом животу, по својим делима видимо, осећамо, схватамо да смо далеко од свога спасења, да смо недостојни Царства Небеског и да нисмо спремни, нисмо способни за вечно блаженство и схватајући то ми се патимо, узнемиравамо, обеспокојавамо. Онај који се нада на себе, а не на Бога, никада ни у чему не може бити спокојан.

06.04.2018.

На дан Благовести Пресвете Богородице, ја, као пастир Цркве, у име Божје, вама, хришћанима, чедима Православне Цркве, благовестим, да ћете се спасити кроз Исуса Христа, да ћете наследити Небеско Царство, радовати се у рају са Анђелима, блаженствовати са светима. Послушајте пажљиво још и ову баговест Божју: сви ви ћете се кроз Исуса Христа неизоставно спасити, неизоставно наследити Царство Небеско, неизоставно се у рају радовати са Анђелима, блаженствовати са светитељима. О, ја сам спреман да вам свакога дана, свакога часа потврђујем ову благовест.

27.02.2016.

Шта чекају људи, зашто се не спасавају? Од потопа смрти само се душа може спасти. Они, који виде универзални потоп, гледају на тела као на сандале и вретена и журе се са голом душом ка кули светиљи, која показује земљу живота.
Што се заклањају људи за природу, када им она јасно казује: ја сам већ потопљена?!
Зато мудри људи не скидају са језика реч: спасавајмо се! А замађијани мада стоје на ивици гробног понора – смеју се и говоре: нама је добро и овде!
Спасавање душе од неизбежног потопа смрти свега осталога једино је разумно занимање разумних, једина брига и једина наука њихова.