13.11.2018.

Хоћу ли вам рећи због чега се у нама јавља то осећање узнемирујуће забринутости, та болна сумња око спасења душе? Због тога што ми сматрамо да ћемо спасити сами себе, мислимо да једино својим напоримо можемо да достигнемо Царство Небеско, да једино за своја дела треба да задобијемо вечно блаженство. Тако размишљамо и по свом животу, по својим делима видимо, осећамо, схватамо да смо далеко од свога спасења, да смо недостојни Царства Небеског и да нисмо спремни, нисмо способни за вечно блаженство и схватајући то ми се патимо, узнемиравамо, обеспокојавамо. Онај који се нада на себе, а не на Бога, никада ни у чему не може бити спокојан.

06.04.2018.

На дан Благовести Пресвете Богородице, ја, као пастир Цркве, у име Божје, вама, хришћанима, чедима Православне Цркве, благовестим, да ћете се спасити кроз Исуса Христа, да ћете наследити Небеско Царство, радовати се у рају са Анђелима, блаженствовати са светима. Послушајте пажљиво још и ову баговест Божју: сви ви ћете се кроз Исуса Христа неизоставно спасити, неизоставно наследити Царство Небеско, неизоставно се у рају радовати са Анђелима, блаженствовати са светитељима. О, ја сам спреман да вам свакога дана, свакога часа потврђујем ову благовест.

15.03.2018.

Дакле, сматрај себе недостојним Светих Тајни, али немој сам себе одлучивати од Причешћа, већ то остави духовном оцу, нека те он одлучи, уколико је неопходно. Схватати своју недостојност јесте твоја обавеза, а удостојити или не удостојити светог Причешћа јесте обавеза твога духовног оца. Ти си дужан да откријеш своју болест своје душе духовном лекару, то је до тебе, а треба ли или не треба узимати лек то зна духовни лекар, то је до њега.

15.02.2018.

Још много тога нас може бринути, плашити, ужасавати када помишљамо на нашу смрт, али у свему лако можемо задобити спокојство, уколико се само присетимо да имамо Спаситеља, Господа Исуса Христа. Наш Спаситељ нас спасава од сваког страха, успокојава у сваком неспокојству. Да Господе, многи су страхови навалили на мене. Чини ми се да не пролази ни један дан, да се нечега не уплашим – ради себе и ради других, а више од свега и чешће од свега бојим се за себе због мојих грехова. Али када се сетим Тебе – мога Спаситеља, одмах престаје сваки страх; тада се и грехова својих мање бојим јер се надам да ћеш ме и од њих спасити, ма како да су они тешки.

14.01.2018.

Данас нам је Нова Година, то ви сви, засигурно знате. Такође данас прослављамо и светог Василија Великог, па и ово ретко ко да не зна. Али који је још празник данас? Тешко да сви то знају… Да, како ми се чини, многи не знају да је данас још телесно обрезање Господа, Бога и Спаса нашег Исуса Христа. Видите, браћо и сестре, како важну чињеницу из живота Исуса Христа не знају неки од хришћана. Због чега не знају? Због заборава? Ненамерно?

03.12.2017.

При помену уласка у храм Пресвете Богородице, помислио сам на наш улазак у храм Божји. Како се само, мора бити, свети Анђели чуде, када виде неке хришћане како улазе у храм Божји. Ах, неки од нас долазе овде понекад са таквом љутином и злобом у души, да чак и ми недостојни не можемо, а да се не зачудимо, како они у таквом стању улазе, стоје и остају исто тако зли и пргави. Са нама у храму присуствује Бог, својом благодаћу, Свеблаги и Свемогући Бог и стога је у њему толико свега свештеног, освештаног, што нас радује, теши, да нам се чини да је не могуће да љутити и злобни не нађе покој и не напусти своју злобу и љутину.