10.05.2020.

Како је страшан свет у коме живимо! Где год да погледаш видиш бол, неправду, зло, напетост, грех, насиље, ратове, несреће. Али зашто? И зашто све ово постоји заједно с природном лепотом, с неупоредивом Добротом, са човековим достојанством? Зашто се добро смењује са злом? Зашто се несрећа меша са срећом? Зашто би провокативно питање одсуства Божјег, или чак Његовог непостојања, стално било супротстављено тајанственом наслућивању његовог присуства?

08.05.2020.

Митро је умрла са својих осам година, тражећи од мајке да јој чита „Оче наш“, јер она то више није успевала. Испустила је своју лутку из наручја, прекрстила је своје ручице и испросила молитву. Мајка јој није могла покварити вољу. Ово чињаше с јецајима. Оставила је по страни логику аргумената и доказа, уског разума и мисли и служила је свету свог детета. Заједно са сузом из ока, из свога срца је изнедрила и веру. Губивши Митро, задобијала је Бога. Њена ћеркица је њена духовна мати. Присетила се њених речи. У своме наручју више није имала своје живо дете, но задобила је снагу, трпљење и радост.