22.06.2018.

Према томе, трпљење је неопходно као со у храни, Не постоји други пут да победимо, обогатимо се и царујемо. Тај пут нам је урезао Христос. Ми који Христа љубимо дужни смо и да га следимо љубави Његове ради. Иако нам је пелен горак, он очишћује нашу крв и исцељује наше тело. Без искушења, не препознају се чисте душе, не пројаљвује се врлина, не уочава се трпљење. Без искушења, душа не може да оздрави. Она су очишћујући огањ који душу чини чистом и светлом.

17.03.2018.

Да се зна следеће: Бог не теши душу нити јој открива такве ствари ако не постоји опасност и страшна искушења. Чини то само онда када је неопходно, а не без повода и случајно.
Шта да кажемо о толикој љубави коју нам Господ показује да би нас спасао? А ми то заборављамо и због најмањег искушења! Иако се тамо, усред искушења и жалости, налази Христос. Тешкоће и бриге око свакодневног живота не називају се жалостима. Напротив, тако се називају жалости по Христу. Прогони, страдања ради спасења другога, подвизи љубави Христове ради и супротстављање искушењима. То је трпљење несрећа до смрти, Христа ради. Трпљење неправедних ожалошћења и поруга. Када вас сви презиру као прелешћене. Тада Господ праведно теши и радује душу.

02.03.2018.

Ако онај који је пао у прелест буде слушао другога, лукавоме прети опасност да се овај избави од прелести и да га лукави изгуби. Због тога му саветује и убеђује га да више никоме не верује и да никада не слуша другога, него да убудуће прихвата само своје сопствене помисли и да верује само свом сопственом расуђивању,
У том несмиреном мудровању, крије се велики егоизам луциферска гордост јеретика и свих прелешћених који не желе да се врате.
Ви пак, ако љубите умну молитву, тугујте и плачите док тражите Исуса. Он ће се открити у огњеној љубави која ће спалити све страсти. Личићете на заљубљеника којем поскакује срце и сузе из очију теку чим се сети вољеног лика. У срцу треба да се распламса такав божански ерос и огањ љубави, да чим чује или каже: „Господе Исусе Христе мој, слатка љубави“ или „Слатка моја Мајко, Пресвета Дјево“, одмах потеку сузе.

25.01.2018.

Свака помисао која доноси очајање и тешку тугу, потиче од ђавола. То је магла страсти, и њу одмах треба одбацити надањем у Бога, исповедањем старици, и размишљањем о томе како се старији моле и преклињу Бога за тебе.
Мала жалост. помешана са радошћу и сузама и са утехом у души, потиче од благодати Божије. Кроз читав живот она нас води покајању кад год сагрешимо.
Сагрешење изгони смелост пред Богом, али је покајање одмах враћа. Благодат не допушта да очајавамо, него напротив – непрестано подстиче палога на покајање. Демонске речи га одмах одводе у очајање и позлеђују, као град који пада на нежне, тек поникле листиће.

03.01.2018.

Све те ненормалности, као што су пометња, мржња, одбојност и дивље кретање страсти потичу од сатане, и све оне захтевају да се уз присилу, бол и жалост одвратимо од њих од самог почетка. Пре него што уђу и захвате пашњак, и пресеку дотицање воде споља, и уморе душу глађу за небеском росом.

14.12.2017.

Тамо где постоји послушање, смиреноумље и подвиг, демони не могу да поробе човека. Озлојеђеност, непослушност и гордост рађају униније [чамотињу] и немар, и тада приступају сви демони. У души таквог човека праве сметлиште и шталу. Не смирују се све дотле док га не учине одговорним и за старе и за нове грехове и док га сасвим не поробе.
Не могу ти описати колико су пред Пресветом Богородицом угодне целомудреност и чистота. Будући да је она једина пречиста Дјева, хоће и жели да и сви ми будемо такви. Чим ми завапимо, она нам жури у помоћ. Не успеш ни да изговориш: „Пресвета Богородице, помози ми“, а она одмах, као муња, озарује ум и испуњава срце светлошћу привлачећи ум ка молитви а срце ка љубави.

15.05.2017.

Једном сам видео свештеника који је крстио све нас у отаџбини. Био је то свети човек. Чувао је девственост. Творио је многа милосрдна дела. У сну ми је рекао: „У овоземаљском животу, каже, ја сам мислио да само литургије изводе душе из ада али сада, када сам мртав, уистину видим да и молитве које ви вршите спасавају намучене душе.“ И зато, не престајте да се молите за душе, јер милосрдни Бог тражи разлог и могућност да би спасао душу.

15.03.2017.

Када на почетку спознамо Бога као Творца сваког добра, као Оца који промишља о нама и који нас штити, тада у Њега морамо поверовати свом душом и свим срцем. И све своје наде полагати на Њега. Тада ћемо га заволети, јер ћемо на себи осетити Његова многа доброчинства, Када будемо од свег срца љубили Бога као Створитеља, тада ћемо и ближњега љубити као самога себе, знајући да смо браћа, у Адаму по природи, а у Христу по благодати.