04.03.2018.

Када хришћанство изгуби своје назначење, тако да не буде више никоме опасно, тада ће његови непријатељи, јавни или тајни, са усхићењем фокусирати поглед ка временима његове минуле славе. Без страха од благодати која љубављу сагорева срца, они неће штедети на похвалама монашког делања, ни са чим упоредиве лепоте богослужења, црквене речи, савршенства његове философије. Био је то, рећи ће они, велики тренутак наше цивилизације. Они ће признати способност хришћанства да продре у дубине људског духа. О његовим моралним и културним вредностима говориће са уважавањем, помешаним са жалошћу. Подвући ће да без обзира на неке непожељне карактеристике, на сувишни догматизам и елементе фанатизма, оно је помогло људском роду у његовм формирању и развоју. Постепено изгубивши своју бескорисну устремљеност ка небесима, оно је успело да се оваплоти у земаљском. Али, додаће они, на крају крајева, као и све на свету, оно је исцрпљено, превазиђено. У то време у предивним храмовима са иконама ремек-делима, чуће се древни знамени распеви и на очиглед радозналаца биће демонстрирани евхаристијски сасуди – драгоцени музејски експонати.

01.02.2018.

Ми смо, заиста, сарадници Божји у одржању свог живота, у задобијању Царства небеског и помоћи другима да и они одрже живот и да достигну до Царства Божјег, ако хоће. Тај принцип остаје заувек. Али, ту је услов да ми учинимо оно што можемо, значи, не више, а не ни мање. Бог је нас послао у наше време. Он зна задатке нашег времена, које је пред нас поставио. Зна снагу коју нам је дао, зна и потребу, уколико ти задаци превазилазе наше снаге, као сарадника Његових, да онда Он учини Својом свемоћном руком оно што треба, а што ми не можемо да учинимо. Али, услов је тај, каже Христос: „Ако останете у мени и речи моје остану у вама, шта год хоћете, иштите, биће вам.“ То јест, ако будемо имали вере у Њега, али да та вера буде активна, у животу да ми живимо њоме, да на тај начин потврђујемо и Сина Божјег и веру у Њега, онда ће Он бити са нама.

10.11.2017.

Без чистоте помисли душа не може у себи одразити светлост благодати. Шта треба учинити да би смо стекли и сачували благодат? Најпре треба очистити душу покајањем и исповешћу, као што рђу која се нахватала на метали стружемо гвозденом четком. Треба успоставити контролу ума и воље над пет органа чула, нарочио над видом и слухом. Треба стражити, да грех не би продро у душу читањем страсних књига, испразним разговорима, гледањем јавних дешавања и развратних слика.

15.05.2017.

Једном сам видео свештеника који је крстио све нас у отаџбини. Био је то свети човек. Чувао је девственост. Творио је многа милосрдна дела. У сну ми је рекао: „У овоземаљском животу, каже, ја сам мислио да само литургије изводе душе из ада али сада, када сам мртав, уистину видим да и молитве које ви вршите спасавају намучене душе.“ И зато, не престајте да се молите за душе, јер милосрдни Бог тражи разлог и могућност да би спасао душу.

10.12.2016.

Прените се из сна и скините лонац са свога жишка; нека засветли. Не стидите се своје вере; јер безумни се стиде најбољег свог имања. Не прећуткујте име свога Бога, но објављујте га лево и десно, снагом и поносом. Јер језик, који се не чисти огњеним именом Божјим, јесте само справа за пљување, за стварање и множење упљувка.

27.10.2016.

Ако је неки опит оставио трага на теби; ако је нешто овакво, и најмање, било ти дато; ако си нашао утеху после великих искушења; ако си неко ко је „примио опит Васкрсења“; ако си прошао, макар само једном у животу, кроз (истинску) смрт у живот; тада си у стању да имаш наду. У стању си да идеш напред. Али, док си још увек у овом свету, подложног промени и пропадању, неопходно је да идеш напред са великим трепетом и пажњом, ослањајући се на љубав (а то значи жртвовање свега), и понизност (а то значи љубав до уништења), како би Други, који је утеха свих, могао да се пројави.

10.10.2016.

Ако је могуће, људима треба бити од помоћи, дајући им прилику да излију своје сузе пред Њим Који нас воли – да плачу као свети апостол Петар. Зато што дубоко у себи знамо да смо сви рањена деца, без обзира да ли имамо седу косу, без обзира на то што се трудимо да изгледамо снажни. И ако икада пронађемо светитеља, тада ћемо разумети да је дубоко у нама сакривено повређено дете. Оно је као корен који изгледа увео све док права количина кише не падне и сунце не засија, и тада не схватимо да је живот сакривен у нама. То је оно што светитељи чине. Они су ти који љубе – понизни. И тако они буде могућности у нама које су биле умртвљене. Сила светитеља у слабости постаје савршена (2. Кор. 12, 19).

02.06.2016.

Слободно и без икаквог претеривања можемо рећи да је положај православних хришћана у са|временом свету крајње тежак. Сав савремени живот, у свим својим појавама, овако или онако, управљен је против хришћанства. Јер све је у том животу, у суштини, потпуно порицање истинског хришћанства. Ако је још у апостолско доба љубљени ученик Христов јеванђелиста Јован Богослов могао да пише да свет сав у злу лежи (1Јн. 5,19), онда са кудикамо већим правом ми можемо то рећи о нашем времену. Бити истински православни хришћанин, спреман да до смрти чува своју верност Христу Спаситељу, у наше дане много је теже него у првим вековима хришћанства

10.02.2016.

Ниједно лукавство и никаква сила непријатељска не Може да надвлада љубав.

Шта год да се догодило, не сматрај то низaшта јер ниси крив. Нити си ти њих увредио, нити они тебе, него је то искушење које са свима нама војује и збуњује нас. То је његов посао. Данас си искушан ти, сутра ће бити неко други, а прекосутра неко трећи, будући да ће кушач увек бити присутан у овом животу.

Поново ти говорим и послушај мој глас: не очајавај! Заједно ћемо ићи у рај. И ако тебе тамо не уведем, ни сам тамо нећу обитавати. Познај у овим речима преобиље љубави у Христу Исусу, Господу нашем.