03.12.2017.

При помену уласка у храм Пресвете Богородице, помислио сам на наш улазак у храм Божји. Како се само, мора бити, свети Анђели чуде, када виде неке хришћане како улазе у храм Божји. Ах, неки од нас долазе овде понекад са таквом љутином и злобом у души, да чак и ми недостојни не можемо, а да се не зачудимо, како они у таквом стању улазе, стоје и остају исто тако зли и пргави. Са нама у храму присуствује Бог, својом благодаћу, Свеблаги и Свемогући Бог и стога је у њему толико свега свештеног, освештаног, што нас радује, теши, да нам се чини да је не могуће да љутити и злобни не нађе покој и не напусти своју злобу и љутину.

06.12.2014.

Ово бих желео да кажем и теби и свима осталима: никада не покушавајте да поправите један другог гневом, јер искушење нећеш уклонити искушењем, него смиреноумљем и искреном љубављу. Када видиш да се појавио гнев, за тренутак одложи поправљање. Када пак запазиш да је гнев прошао, а мир се вратио и да бестрасно расуђујеш, тада говори оно што је од користи.

Никада нисам видео да је неко био поправљен гневом Него увек љубављу. И тада ће такав бити спреман чак и на жртву, И, тако и радите. Узми као пример самога себе. Шта те чини кротким, погрда или љубав? 3ар те нису задивиле речи оног светитеља, забележене у Старечнику, а које кажу да гневан и срдит човек неће ући у Царство небеско, чак и ако васкрсава мртве?