20.07.2016.

Сео сам и мало дошао себи. Опоменувши се шта ме још чека, везујем покидану струну. Узевши своју лиру, цедим мед из трња мог искуства сакупљеног као цвеће у пустињи. Дођи и поново се угости под мојим хладом. Ја ћу ти из трња исцедити миомирисну мастику. Када се на тебе обруше жалости, проникни у смисао онога што ти је речено, и моје речи учиниће ти се слађима од меда.

02.06.2016.

Слободно и без икаквог претеривања можемо рећи да је положај православних хришћана у са|временом свету крајње тежак. Сав савремени живот, у свим својим појавама, овако или онако, управљен је против хришћанства. Јер све је у том животу, у суштини, потпуно порицање истинског хришћанства. Ако је још у апостолско доба љубљени ученик Христов јеванђелиста Јован Богослов могао да пише да свет сав у злу лежи (1Јн. 5,19), онда са кудикамо већим правом ми можемо то рећи о нашем времену. Бити истински православни хришћанин, спреман да до смрти чува своју верност Христу Спаситељу, у наше дане много је теже него у првим вековима хришћанства

28.05.2016.

Монашки живот је непрестано мучеништво. Најслађи Исус спознаје се у тескобама. Чим га потражиш, Он ће ти послати тескобу. Његова љубав се налази усред страдања. Показује ти мало меда, испод којега је скривено читаво складиште горчине. Претходи мед благодати, а следи горчина искушења.
Када жели да ти пошаље патњу, Он те извештава и одговарајућу благодат ти као гласоношу шаље. Као да каже: „Буди спреман! Гледај одакле ће те напасти и ударити непријатељ“ Тако почиње твоја борба и битка.
Пази да се не уплашиш! Не чуди се кад „загрме топови” и одважно стој као Христов војник, као прекальени борац, као храбри ратник. Овај живот је бојно поприште. Починак ћемо наћи „тамо“. Овде смо у изгнанству, „тамо“ је наша истинска отаџбина.

10.04.2016.

Тај безбожни дух не само што хули на Божанство и на све што је Божије, већ у нама изговара и непристојне и најсрамније речи, како бисмо оставили молитву или пали у очајање. Јер, овај зли и сурови тиранин многе људе одвуче од молитве, многе од Светих Тајни одвоји, некима тело изнури тугом, а друге постом измучи, не дајући им ни часа одмора. Он то чини не само са световњацима, него и са људима који воде монашки живот, говорећи им стално да им уопште нема спасења и да су беднији од свих неверника и многобошца.

10.02.2016.

Ниједно лукавство и никаква сила непријатељска не Може да надвлада љубав.

Шта год да се догодило, не сматрај то низaшта јер ниси крив. Нити си ти њих увредио, нити они тебе, него је то искушење које са свима нама војује и збуњује нас. То је његов посао. Данас си искушан ти, сутра ће бити неко други, а прекосутра неко трећи, будући да ће кушач увек бити присутан у овом животу.

Поново ти говорим и послушај мој глас: не очајавај! Заједно ћемо ићи у рај. И ако тебе тамо не уведем, ни сам тамо нећу обитавати. Познај у овим речима преобиље љубави у Христу Исусу, Господу нашем.

15.01.2016.

Ако си поново пао — поново устани. Ти си призван на пут небески. Hишта није чудно ако се онај који трчи понекад и спотакне. Само треба да у сваком тренутку има трпљење и покајање.
Стога се покај кад год погрешиш, и не губи време. Колико оклеваш дa затражиш опроштај, толико допушташ лукавом да у теби пусти корене. Не допусти му да те изнервира на твоју штету.
Дакле, не очајавај када падаш, него са усрђем устани и учини метанију, говорећи: „Опрости ми, Христе мој, човек сам и слаб сам.”

30.11.2015.

Непријатељ рода људског, видећи после дуготрајне и безуспешне борбе да не може потпуно да сломи и уништи истинито хришћанство, у наше дане изумео је начин како да га „учини безопасним“ за ceбe и претвори га у „со обљутавелу“ У том циљу, npeко људи који су постали његова послушна opyжијa, yкључујући и неке свештенослужитеље, па чак и високе јерархе свете Православне цркве који cy изневерили своју архијерејску заклетву, он, употребљавајући сва средства која су му доступна, са великим, препреденим лукавством, уводи, сада већ у недрима саме наше Цркве, замену истинитог хришћанства „неохришћанством“ и чак проглашава наступање неке тобоже „нове ере’; „нове епохе“ у хришћанству, у којој сва прошлост, као наводно већ „застарела“; треба да буде за6орављена и одбачена јер „противречи савременом животу“ и „кочи општи прогрес човечанства“. Све гласније се чују захтеви: „очистити хришћанство“; учинити га неким другим, саображеним, „духу времена“; а не онаквим какво је оно било од памтивека.

22.11.2015.

Када Месија доспева до трагичног исказа о Себи: „Ја сам црв, а не човек“, исто је као да каже: „Ја сам Бог, а не само човек“ . Он нам открива истинску димензију славе у беслављу, у понижењу, љубави ради. Понижење Крста постаје слава, јер се Господ добровољно жртвовао ради оних које љуби. Када је у беслављу, када је понижаван и када наг бива распет, „ради нас људи и ради нашег спасења“, тада Црква у Њему препознаје Цара славе: „Царем Га зовем, јер Га видим Распетога“.

27.10.2015.

Зато устани. Пружам ти своју дрхтаву руку. Не плаши се. Поново ћy те понети. Плачи на мом рамену. Ја сам покрај тебе, и плачем заједно са тобом. Уздишем, патим, и боли моја душа, а срце лупа, док те поново не узведем на Таворску гору. Када се успињеш на Голготу, неизбежно је и да паднеш. Крст је тежак; много пута ћеш поклекнути. Зашто слушаш кушача? Он ћe на крају бити побеђен.