23.03.2016.

Тело ништа не може да учини без благодати. Када нема благодати, тело (плот) се одриче Исуса. Оглашава се петао. Присећа се Петар. Горко плаче. Вапи: „Сагреших.” Међутим, поново се скрива у горњу одају. Плаши се Јудејаца. Срце му бије као срце миша који осећа да је напољу мачка. „Са Тобом“, каже, „чак и ако треба да умрем!“ „Нећу Те се одрећи“, говори када је ту Христос. А када се Христос удаљи, три пута га се одриче (в. Мт 26,75, JH 20, 19; MT 26, 35).

Видиш ли, дакле? Схваташ ли колика се тајна крије у овим речима? Христос нас заступа у Духу Светом. Због тога, када Он дође, постајемо беседници. Рибари постају учитељи, а блудници целомудрени. Лопови више не краду. Сви се кају. Ко је све то учинио? Једини Свезнајући, Добри управитељ. Најслађи Исус. Једина Љубав.

Када ће човек разумети човечији бол? Када и сам буде страдао. Када прође кроз исто. Тада ће схватити и разумети бол другога. Иначе је суров и никога не сажаљева, осим ако је добар по природи. Али све то што је од природе не заслужује ни част ни бешчашће. А подвизи и падови припадају намери.

25.08.2015.

Онај који од Господа тражи благодат, мора да трпи тескобу и искушења, без обзира на то како она долазе. Ако у време искушења негодује и не покаже довољно трпљења, онда неће доћи ни довољно благодати, његове се врлине неће усавршавати и неће се удостојити никаквих благодатних дарова.

Ако је неко сазнао какав је дар Божији – да су то жалости и уопште све оно што нам искушења проузрокују — онда је уистину нашао пут Господњи. Он чека када ћe она [искушења] доћи јер се њима очишћује, и трпећи их, просветљује се, и созерцава Бога.