Како радостан узвик захвалности ће се отети из уста људи, који од рођења седе у тамној пећини и који су лишени светлости, кад неко отворивши њихово мрачно обитавалиште улије у њега живоносне зраке сунца и затим их изведе на слободу!
Исто овако осећање захвалности треба да осећамо у односу на свету браћу Кирила и Методија.
Словенским племенима која „сједјеше у тами и у сјену смртном“ (в.: Пс. 107, 10) донели су светлост истинске вере Христове. Онима који нису знали за Царство Небеско објавили су о њему и указали пут у њега.
Слуге лажних паганских богова учинили су служитељима истинског Бога!
Оне који су живели у нечастивости и грубим обичајима научили су да воле добро и истину, показали су им предност врлина, „очистили су њихова чувства“ и учинили их благочестивима и моралнима.
Оне који су се налазили под влашћу греха и порока ослободили су од ђавољих мрежа, препородили светим крштењем и научили новом животу у славу Божију.
Истовремено су за неуке и полудивље Словене саставили азбуку, даровали им писменост и научивши их да је користе, положили су темељ њиховом умном просвећењу.
Од светих Кирила и Методија почиње успех Словена у свим областима живота.
Некадашња полуразбојничка племена се претварају у велике народе и оснивају јаке државе, прожете духом хришћанства.
Тако, где год да погледамо, свуда где код Словена сија светлост и чини се добро, видимо трагове светих Методија и Кирила.
Погледајмо духовно небо – на њему је многобројни збор светих угодника Божјих, који су се подвизавали у словенским земљама. То су плодови семена, која су посејала света браћа.
Погледајмо на земљу – угледаћемо славне словенске државе, историју словенских народа пуну подвига, достигнућа Словена у области науке и уметности. За то треба да будемо благодарни управо нашим светим првоучитељима.
И зато је на дан сећања на њих наша дужност да их прославимо и да им ускликнемо са захвалношћу: „Слава вам, браћо света, просветитељи Словена!“
Шангај, 1941.г.