Данас смо, браћо и сестре, читали одељак из Јеванђеља по Матеју, о упорном мољењу жене ханаејке Исусу Христу, за своју поседнуту ћерку.

За нас је, браћо и сестре, ова хананејка – мајка, јако поучна! Љубав према ћерки, која сурово страда од нечисте силе која је мучи, побудила ју је да иште спас за несрећницу од божанског, свемоћног, Чудотворца, и није одступила од Добротвора и Спаситеља, све док није задобила оно што моли, премда искушења њене вере и смелости нису била нимало лака!

Она је, како се чинило, била одбијена, и први пут, и други, и трећи, али није се смутила, није пала у очајање и рекла: „Не, нећу више молити и узнемиравати – очигледно је да сам недостојна“, већ је гајила чврсту наду на Чудотворца.

У почетку Срцезналац на њено мољење није одговарао ни речи – да би у њој пробудио још јачу веру и наду и најватренију молитву, јер од препрека вера и нада са молитвом код једних задобијају силу и снагу, више се разгоревају, док код маловерних и малодушних слабе или се сасвим гасе. Заиста, хананејка није ослабила у вери, уздању и молитви, већ је почела да још снажније моли и виче, идући за Господом и ученицима, тако да су они почели да се заступају за њу, да је отпусти.

Господ, као да не жели да слуша ни њу, ни ученике, говори да је послан само изгубљеним овцама дома израиљевог, односно, јеврејима, којима су била дата обећања, откровења, пророштва о Његовом доласку у свет и спасење људи кроз Њега. Без обзира на поновно одбијање, она долази до Самога Господа, поклања се и говори: „Господе, помози ми!“. Запазите, колико су велике њена вера, уздање, смелост! Иако незнабошкиња, она Га исповеда као Господа, Сина Давидовог, свемогућег Цара духова, узда се у Његову безмерну доброту, која обухвата не само јевреје, већ и незнабошце и као слушкиња господару, или боље рећи као кћер оцу, смело говори: „Господе, помози ми!“. Када је, пак, Господ рекао: „Није добро узети хлеб од деце и бацити псима“, подразумевајући под псима незнабошце, оне који нису познавали истинитог Бога, којима је припадала и ова жена, она се нимало није ражалостила овим називом, схватајући да је достојна да је назове таквим понижавајућим именом и рекла: „Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових“.

Таква вера, такво уздање, смирење, трпљење, били су пријатни Спаситељу – Он ју је похвалио за велику веру и рекао: „О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш!“. И истог трена се њена ћерка исцелила.

Да, таквој мајки треба аплаудирати! Исту овакву веру је Господ нашао код онога римскога капетана, такође бившег идолопоклоника, чији је вољени слуга био на самрти, и кога је Господ исцелио, због молитве и велике вере капетанове, и на похвалу му је рекао „Ни у Израиљу овакве вере не нађох!“ (Мт. 8, 10).

Након овога, рећи ћу свима вама, браћо и сестре: Научите се да верујете, да се надате и да молите Господа или Мајку Божију, са таквом смелошћу и упорношћу, као што је хананејка молила за своју ћерку, како је молио капетан за слугу свога и задобијте по жељама вашим, уколико је то угодно Богу и вама на корист. Иштите, говори Господ, и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. (Мт. 7, 7).

Хананејка изображава нашу душу – њена поседнута кћер је наше многострасно тело, које свакога дана дивља разним страстима. У каквој невољи су се налазиле хананејка и њена кћер, у таквој истој невољи се и ми налазимо. Од малдости моје, многе ме обузимају страсти, али сам Ти ме заступи и спаси Спасе мој (Антифон 4. гласа). Због чега страсти, ови демони, који раде у срцу, често тако дрско господаре над људима, муче их, узнемиравају, посрамљују људе које су запосели? Зато што ови људи немају снажну веру, не моле се ватрено и упорно, немају чврсту жељу да се ослободе од њих. О ко би нам могао послати овакву мајку, као што је ова ханаејка, која би се помолила Господу за нас са истом таквом вером, надом и љубављу, као ова за своју ћерку, да би нас ради њених молитава Господ помиловао и изагнао из нас наше страсти, исцеливши нас од наше побеснелости? Јер наше тело зло бесни.

Али браћо и сестре, имамо не хананејку, већ непостидну и премилосрдну Молитвеницу и Заступницу, Саму Свеблагу и Пречисту Матер Бога нашега, увек спремну да нас заступа пред Сином Својим и Богом, за избављење од побеснелости и помахниталости страсти, ако јој само свагда са вером и надом, у покајању, искреним срцем прибегавамо са молитвом за помоћ. Њено заступништво је свесилно, истинито, добронадежно, јер је она Мати Самога Господа и Творца творевине и Син Њен и Бог, као дужник Мајке, испуњује сваку Њену Молбу за нас. Њој, Њеном моћном покрову, стално прибегавајмо. Али и сами усавршавајмо и умножавајмо своју веру у Господа, своје уздање и своју љубав према Богу и ближњима и непрестано прибегавајмо у покајању самоме Господу, као ова Хананејка, јер нам је Господ свима дао право да се смело обраћамо Њему Самоме: Иштите и даће вам се; и још: Све што узиштете у молитви, ако верујете, добићете. (Мт. 21, 22).

Дакле, браћо и сестре, велика је сила вере! Што је јача наша вера, то већу спасоносну Божију силу привлачи на човека, и нема греха, нема тако велике невоље, жалости, од којих вера не би могла да спасе. Она очишћује грехе, избавља од страсти, прогони демоне, лечи тугу, исцељује болести, избавља од смрти, васкрсава мртве, непријатеље претвара у пријатеље, грешнике – у праведнике; она премешта горе; она сваковрсна чуда чини.

Један грађанин у некоме граду, који је живео по вери и водио непрекидну борбу са страстима, као војник Христов, говорио ми је док смо разговарали да он се он свакодневном и свакочасовном молитвом покајања и вере скоро непрестано диви сили Божијој, која спасава од свих грехова и страсти, тако да при безбројним искушењима и унутрашњим грехопадима, он је, на крају крајева увек победник над страстима, прогонитељ демонских маштања и привиђења, уништитељ демонских замки. Краће речено, томе да је он по милости Божијој и по вери Божијој, која му је дарована, непрекидно чудо сам за себе.

Ето шта значи молитва вере, молитва покајања! Тако верујмо, тако се молимо, и тако ћемо побеђивати своје страсти!

Амин.