30.07.2017.

свети праведни Јован Кронштатски: ПРОПОВЕД НА 8. НЕДЕЉУ ПО ДУХОВИМА

Вољена браћо и сестре, данашње Јеванђеље нам говори о Божијем милосрђу према људима и његовој божанској и свемогућој сили – говори заправо о исцељењу многих болесних и чудесном храњењу пет хиљада људи чудесним умножењем пет малих хлебова и две рибе.

Оно нас учи тој истини, да је Господ Исус Христос творац свега, дародавац живота, наш душевни и телесни лекар и хранитељ. Он је у изобиљу стварао и ствара свакојаке плодове земаљске за нашу храну и наслађивање, Он шаље кишу са неба, рану и касну; Он грми на небу и застрашујуће га осијава муњама, Он изводи ветрове из скровишта својих, јер у Њему живимо, крећемо се и јесмо (Дап. 17, 28.). Зато, вољена браћо и сестре, користећи се свакодневно различитим даровима Божијим, благодаримо Богу за њих и за тако велику љубав према нама и тако богати Промисао платимо му љубављу и по мери његовог милосрђа према нама, будимо милосрдни према нашим ближњима. Уколико будемо тако поступали, земља неће престати да нам у изобиљу доноси сваковрсне плодове, јер по мери плодова наше љубави према Богу и добрих дела и и земља ће се испунити плодовима и неће бити неродних година ни глади ни превелике скупоће свих потреба. Ако пак, будемо немилостиви и сурови тада ће и земља под нашим ногама бити сурова и неће давати плода.

Браћо и сестре, Господ од нас не захтева ништа више осим испуњавања његове свете воље и наше међусобне љубави. Шта је потребно од нас Свеизобилноме и Свеблаженоме? Ништа. Погледајте само какво дирљиво састрадање Господ пројављује према народу који му у огромном броју долази да чује његову слатку и живототворну реч и да се исцељује од својих болести! Видевши мноштво народа, приповеда Јеванђелист, Господ се сажалио над њима и исцелио болесне међу њима. Не учи ли нас он овиме да састрадавању и милосрђу једних према другима? Управо дако. Он нам собом пружа пример сваке врлине: Јер сам вам дао примјер да, као што ја учиних вама, и ви чините, говори Господ, свакако у границама могућности (Јн. 13, 15.). Ви неможете исцелити некога? Али можете пројавити саосећање према болесноме, посетити га, утешити га својом љубављу, помоћи му, чиме и како можете. Или можете нахранити гладног, напојити жеднога, оденути нагога, или му купити неку одећу, обућу и остало…

Још нас данашње Јеванђеље поучава да се не колебамо да уделимо ближњем, по својој моћи, макар и мало, јер је и то мало Господ моћан да умножи, тако да ко даје сиромаху, неће му недостајати (Приче. 28, 27). Апостоли су имали само пет хлебова и две рибе и помишљали да није разумно делити тако незнатну количину на тако велики народ. А та незнатна количина постала је велико мноштво: сви су јели и наситили се и остало је четрдесет пута више него што је било.

Не понавља ли се исто чудо и са милостивим људима? И то веома често. По мери давања и њима Господ даје десет, двадесет и стотину пута више. Веран је Господ у свим речима својим (Пс. 44, 13).
Али данашње Јеванђеље нас нарочито поучава томе да је наш истински хлеб, хлеб не овог привременог, већ вечног живота, Господ Исус Христос и да ми треба да се побринемо не само за трулежну храну, већ много више за нетрулежну, која души даје вечни живот – заправо за Причешће пречистим Телом и Крвљу Христовом, слушање и читање Речи Божије – које јесте духовна храна наших душа, молитву која освећује душу и насићује је благодаћу.

Када је народ, након чудесног насићења почео да иде за Исусом, са намером да се опет и опет наједе чудесним оброком, тада их је Господ прекорео, рекавши: не тражите ме што сте знамења видјели, него што сте хљеба јели и наситили се. Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вјечни, које ће вам дати Син Човјечији. Заиста, заиста вам кажем: Отац мој даје вам истинити хљеб са неба. Јер хљеб је Божији онај који силази с неба и даје живот свијету. Ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који у мене вјерује неће никад ожедњети. (Јн. 6, 26 – 27, 32 -33, 35). Земаљска, трулежна храна, оснажује једино тело, а не бесмртну душу. Апостол говори: Добро је благодаћу утврђивати срце, а не јелима, од којих не имаше користи они који су у њима уживали (Јевр. 13, 9).

Храна је за трбух и трбух је за храну, али ће Бог и једно и друго уништити (1Кор. 6, 13). Дакле браћо и сестре, старајући се о телесној храни, више се побринимо око духовне хране, којом се храни наша бесмртна душа – око причешћа Телом и Крвљу Христовом, око слушања и читања Речи Божије, око заједничке и личне молитве. Нека ми тело твоје свето буде хлеб вечног живота, многомилосрдни Господе, и часна крв твоја на исцељење многобројних слабости (канон пре светог Причешћа, песма 1, тропар 1). Амин.

Оставите Коментар