свети праведни Јован Кронштатски: БОГАТАШ И УБОГИ ЛАЗАР

 

[dropcap letter=“У“][/dropcap] данашњем Јеванђељу, љубљена браћо и сестре, Господ наш Исус Христос, изобразио је видљиву неједнакост стања и живота људи у овдашњем, временом животу, и саобразно томе неједнакост удела људи у другом, загробном животу, који нема краја. Ово је Јеванђеље у највећој мери поучно за све нас, за људе ма кога стања и занимања. Реч је о једном богатоме човеку, чије име није споменуто и о једном сиромаху, по имену Лазар.

Ко је, пак, овај злосрећни богаташ, који се весели у раскоши и који је наследио вечну муку? Судећи по томе што Авраама назива оцем и што је и њему и браћи било познато оно што су Мојсеј и пророци писали, може се претпоставити да је богаташ био јевејског рода и закона, Авраамов потомак. Шта је био његов грех, његова кривица, због које је тако неочекивано допао ада? У Јеванђељу је речено да је био богат, али нема сумње да није богатсво било узрок тако суровог мучења које је богаташ искусио у аду – и Авраам је у своје време био јако богат, али му богатство није сметало да буде пријатељ Божји, јер је био странопримац и гостопримљив и у свему је био веран и послушан Богу. Даље је речено да се одевао у скерлет и у свилу, дакле као цар, и сјајно се весељаше сваки дан. Чини се да ни у овом нема неке посебне кривице. Зашто се богати човек, који има хиљаде, а можда и милионе, и огромна имања, не би одевао у сомот и свилу, поготову што се у данашње време то и не сматра неком нарочитом раскоши, премда је у то време скерлет био нарочито скупоцен.

У наставку се каже да се свакога дана сјајно весељаше. Значи – јео је, пио и веселио се са својим пријатељима и ласкавцима. И у наше просвећено време чести су пирови, скупоцени обеди се стално одржавају, а они који их припремају и не мисле да тиме тешко сагрешују и падају у ад, нарочито уколико заборављају на сиромахе.

Кренимо даље у тражењу кривице богатога весељака. Шта се каже у Јеванђељу? А бјеше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима његовим гнојав, и жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; а још и пси долажаху и лизаху гној његов. Ето где је његова права кривица, то што га чини кривим и за његово раскошно одевање и за богате гозбе: кривица је ова: суровост и немилосрђе према сиромашнима, које се у њему јавило од страсти према раскоши и расипништву, према испразном и веселом животу. Испред самих врата његовог дома лежи убоги Лазар, сав у гнојним ранама – такав несрећник, да и самим својим изгледом и положајем треба да побуђује на састрадање и милосрђе, да призове богаташа да помогне. Али богаташ као да га и не примећује и не показује ни најмање састрадање, заузет је својим пировањем. Чак су и пси састрадалнији од њега, они су дошли и лизали гној Лазарев. Лазар је желео да се нахрани мрвама са богаташевог стола, што значи да му од богате трпезе нису ништа давали. Управо због те суровости и немилосрдности богаташ је и послан након смрти у ад, а Лазар због свог злострадања, безропотног трпљења, због часног сиромаштва и лишавања, удостојен је крила Аврамовог, вечног успокојења и блаженства.

Какву нам лекцију пружа овај опис богатога и сиромашнога, излагање њиховог живота и стања на земљи и њиховог удела непосредно након смрти? Прва је поука та да и богатство и сиромаштво, здравље и болест, весеље и туга – све овдашње брзо пролази и нестаје, али дела људи – њихови пороци и врлине не умиру, већ заједно са њима прелазе у вечност и тамо их или оправдавају или осуђују пред Судијом свих помисли и дела људских и или их уводе у рај или низвгавају у бездан ада преисподњега, одакле нема излаза за сву вечност.

Зато, љубљена браћо и сестре, не будимо сурови и немилостиви према сиромасима, када и сами имамо сувишак, немојмо бити сујетни у богатству и изобиљу, већ по својим моћима делимо са сиромашнима, да би нас, у случају да осиромашимо у добрим делима, они примили у вечна обиталишта (Лк. 16, 9), по речима нашег Спаситеља. Погледајте како се након Лазареве и богаташеве смрти одједном мења судба и стање и једног и другог! А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово. Каква част! Каква љубав небеских сила према њему! Носе га и спроводе у рај, као свога суграђанина, небески анђели, ови верни пријатељи људи верних Богу. Умрије и богаташ, и сахранише га. И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову. Какав призор! Лазар који је некада био сиромах, болан, презрен од богаташа, сада је у месту светлом, прохладном, блаженом, а сам богаташ у аду и мукама. Ниоткуда никакве помоћи. А где су они који су некада јели заједно са њим и они који су му ласкали? Могуће да су и они такође у аду.

Даље знате шта се догодило: богаташ је молио Авраама да пошаље Лазара да умочи врх, само врх прста у воду и да му расхлади језик, тај сластољубиви језик, који сада ужасно изгара и сахне. Али богаташу ни ова молба није услишена. Истина, Авраам га назива чедом, а и некадањи богаташ је Авраама назвао оцем, али тај назив – чедо, био је само укор богаташу, који није творио дела Авраамова, који није имао његово уздржање и гостомпримство. Какав је узрок одрицања капљице воде? Тај што је богаташ примио своја добра у свом животу, а Лазар зло. Какво добро? То што је сматрао да је добро, т.ј. јео је, пио, гиздаво се одевао, веселио се, а о Богу и о богоугађању није размишљао, добра дела није чинио и дакле, живео као бесловесни скот, не бринући се о бесмртној души. Тако како је живео, то је и добио, оно што је сматрао за своје богатство, тиме се и насладио. За вечност није припремио ништа, ни једно добро дело, духовне жеље и стремљења и вечна добра није стицао, остао је туђ љубави према Богу и ближњем, па шта онда да тражи у рају, где је место само за праведнике и оне који чистом љубављу воле Бога и једни друге. Лазар се пак у пећи болести и лишавања очистио од грехова и казну за њих истрпео у самој болести и лишавањима. Због тога, говори Авраам, он се овде теши, а ти страдаш.

Ето како су се одједном промениле улоге и једнога и другога након њихове смрти. О како је пролазно и варљиво све на земљи! Како је чврста врлина и њена награда!

Даље, Авраам пружа и други разлог богатоме, зашто му Лазар не може доћи са маленим олакшањем, капљом воде на палцу. Наиме зато што је међу онима који су затворени у аду и онима који се налазе у рају постављена провалија које се никада не може прећи. То је требало да ужасне богаташа новим ужасом да нема наде на помиловање, ужасом очајања, тако да он више не моли Авраама за себе, него за своју браћу, да би Авраам послао Лазара њима да засведочи о реалном постојању ада и вечног мучења у његовом пламену и о постојању раја – вечног обиталишта и места радости за оне који су живели у светости или који су трпели кажњавања за своје грехе и покајали се. Али ономе који је некада био богаташ није услишена ни ова молба већ му је речено да би његова браћа требали да слушају Мојсеја и пророке, односно да читају и испуњују оно што су ови писали. Богаташ је поново молио Авраама за исто то и опет није услишен, јер они ни мртвима неће поверовати о постојању вечних мука и вечног живота, уколико не буду слушали Мојсија и пророке, који су говорили Духом Светим.

Добра и поучна лекција за све данашње паметњаковиће, који не верују у постојање људске душе након смрти, у реално постојање вечног огња и вечност мука нераскајаних грешника и будућег блаженства. Они би такође желели да им мртви почешће долазе и увере их у истину овога што је речено у Јеванђељу, али мртви им неће доћи и уверавати их у оно што је једном изрекла сама вечна Истина – Христос Бог наш и уколико они желе да промене свој начин мишљења и живота и да задобију вечни живот, онда нека усрдно читају и слушају Јеванђеље и испуњују оно што је у њему написано.

Ето Вам кратке беседе на данашње Јеванђеље. Размишљајте и верујте свим срцем свему што је у њему написано. Јер ни једна црта неће нестати од онога што је рекла сама Истина – Христос, и све ће се збити (уп. Мт: 5, 18). Амин.

Објавио Манастир Подмаине уз благослов игумана Рафаила (Бољевића) 4. новембар 2017.

Оставите коментар

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Слични чланци