Пророче и претечо доласка Христовог, неумемо те достојно похвалити, ми који те са љубављу поштујемо.

Па како дакле и не бити збуњен, како достојно похвалити онога о коме је сам Господ Исус Христос рекао да међу рођеним од жена нема већег од Јована Крститеља.

Како да похвалимо онога који је после Пресвете Богородице, узвишенији од свих светих?

Он је први међу светима у Царству Небеском.

Заслуге светих су тако велике да их не можемо побројати. Шта тек рећи о ономе који се свету јавио у духу и сили Илијиној?!

Добро знате каквог је духа био пророк Илија: Знате да је он био пламени дух, који је горео љубављу према Богу. А и сила пророка Илије је такође неописива, јер је силом своје молитве зауставио падавине у хананској земљи на три ипо године и у расправи о вери са идолским жречевима низвео је огањ са неба на жртву поливену водом.

У томе духу и у тој сили дошао је и Претеча Господњи Јован.

Свети пророк Исаија говори да је он тај кога треба назвати „глас вапијућег у пустињи: приправитте пут Господњи, поравнајте стазе Његове„ (Ис. 40, 3).

И испунио је он овај задатак. А какв је тај задатак био?

Велики преподобни Макарије Египатски земљу настањену грешницима уподобљава густој шуми, зараслој неугледним грмовима, упоређује са густим грмљем и говори да је туда јако тешко проћи, треба рукама размицати грање, раздвајати израсло грмље.

А управо је таква била земља насељена јеврејима, пред долазак Господа Исуса Христа.

То је била веома грешна земља, која је одступила од вере у Истинитог Бога и зашла у идолопоклонство.

То су били људи који су на жртву Ваалу и Астарту приносили своју децу, проливајући њихову крв.

И управо је пред Јованом Претечом стојао задатак да у тој зараслој шуми припреми пут за Господа. Такав задатак никада до тада није био наложен на човека и биле су потребне најузвишеније духовне силе да би се испунио.

Присетимо се да се за овај задатак свети Претеча Господњи припремао живећи преко двадесет година у Јудејској пустињи. Живео је усамљен и далеко од људи, са зверима, носио грубу одећу од камиље длаке и спавао на пустињском камењу.

Зашто је то било потребно? Зато да би се у непрестаној молитви Богу, у најтежем посту, уздржању и бдењу стекао силе сличне сили и духу Илијином. И свети Претеча Господњи је стекао такве силе.

Он је потресао срца јудеја својом проповеђу на обалама Јордана. Приправио је пут Господу својом проповеђу, овим пламеним призивом на покајање.

Његова је проповед била тако моћна, тако је утицала на људска срца, да је народ масовно из читаве Јудеје долазио да слуша прекоре светог Претече, да се каје и крсти крштењем покајања.

Ово је крштење било неопходно да би припремило за истинско крштење у име Оца и Сина и Светога Духа, које је установио Господ наш Исус Христос.

Претеча је био савршено неустрашив: никада није размишљао о томе да је у опасности, тако је строго стојао на страни правде, да се није устручавао да чак и изобличи самог цара Ирода за његове нечовечне прељубе и безакоња. И због тога је био кажњен.

Није ли Сами Бог засведочио свету о Његовој неизмерној величини, пославши Архангела гаврила да објави (прво)свештенику Захарији да ће се од њега родити овај, највеличанственији од људи!

Није ли архангел рекао да ће се он испунити Духа Светога још у утроби матере своје?

Ето како ја својим слабим устима хвалим Јована Претечу.

И још ћу на нечему зауставити вашу пажњу.

Када је архангел Гаврило објавио свештенику Захарији да ће се од њега родити Претеча, Захарија није поверовао. Није поверовао, премда је имао јаку веру у Бога. Премда су и он и његова жена Јелисавета били праведни, ипак овај праведник није поверовао.

И да ли му је Господ опростио ово колебање у вери? Не, казнио га је тешком казном, заповедивши усима арханђела да буде нем током девет месеци, дк се не испуни пророштво.

То је била казна праведнику за неверовање.

А уколико је праедника Господ тако казнио за колебање у вери, шта ће бити са нама, грешнима, уколико наша вера не буде чврста?

Читамо код апостола Павла у посланици јеврејима: „А без вјере није могуће угодити Богу; јер онај који прилази Богу, треба да вјерује да Бог постоји и да Он награђује оне који га траже“ (Јевр. 11, 6).

Али како је могуће веровати у Онога, Кога не можеш да замислиш, и како се може волети Онај, у кога не верујеш? А без вере и љубави није могуће угодити Богу. Ово запамтите.

Од нас се захтева непоколебоива вера. Вера која се ничим не смућује.

Уколико се деси некада да се и поколебате у вери, не остајте у овом колебању, већ пазите да за њега не поднесете тешку казну.

Богом кажњени свештеник Захарија је био помилован, и не само помилован, већ је задобио велики дар пророштва, јер сте чули шта је говорио када му се родио син, Јован Претеча. Рекао је:

„Благословен Господ Бог Израиљев што походи и избави народ свој. И подиже нам рог спасења у дому Давида, слуге својега, као што каза устима светих пророка својих од вијека, Да ће нас спасти од непријатеља наших и из руку свију који нас мрзе…“ (Лк. 1, 68 – 71).

Шта је ово? Зар не пророчанство о Господу нашем Исусу Христу?Зар не пророчанство о Спаситељу света, Месији?

Свакако да јесте, свакако, потпуно јасно пророчанство о доласку Спаситеља.

Ето, видите, Господ не оставља без казне оне који се колебају у вери, али Господ, казнивши Захарију, опростио му је, и не само да му је опростио, већ му је дао и велики дар Своје благодати- дар пророштва.

Зато, ако вам се икада деси да се спотакнете у својој вери, не падајте духом. Падови су неизбежни у нашем хришћанском животу.

Сетите се како је Бог опростио свештенику Захарији, оцу Преече, и надајте се да ће и вама, уколико се покајете, васпоставити ваше хришћанско достојанство и даровати вам дарове Своје благодати, да би и ви могли ићи даље за Њим.

Нека би нам Господ помогао.

Верујте у ово и знајте да вас Господ неће оставити чак ни након вашег пада.

7.јула 1951. год.