свети Лука Кримски – ПРОПОВЕД НА НЕДЕЉУ ЖЕНА МИРОНОСИЦА

[dropcap letter=“В“][/dropcap]елике су се части удостојиле жене мироносице, јер Света Црква слави њихов спомен у трећу недељу по Васкрсу.

Чиме су оне заслужиле овакву част? Зашто их Црква прославља? Због тога, жене, што вам оне сијају светим и по узвишености недостижним примером онога што би све жене требало да буду.

Света Црква поштује свете мироносице великим поштовањем због њихове неизрециве љубави према Христу, јер су свецело предале своја срца Господу Исусу.

Поштује их због тога што су Му служиле чиме год су могле: служиле су Му својим имањем, служиле су Му својим женским пословима, бринуле се о свим Његовим животним потребама. И свима вама, женама, дале су пример како требате свим срцем да волите Господа Исуса и да му служите.

А како да Му послужите? Нећете служити Њему лично, као што су Му служиле свете мироносице, јер Он сада није са нама (на начин на који је био тада), већ ћете му служити у лицу Његове мање браће, свих несрећних, сиромашних, обесправљених и угњетених, свих који имају потребу у вашем милосрђу.

Дакле, Христос је пред вас хришћане истакао свете жене-мироносице као велики пример за подражавање.

Свима нама, хришћанима, Христос је заповедио да будемо савршени као што је савршен Отац наш Небески. О како је то неизмерно тешко – бити савршен као Отац Небески!

Али није тако тешко, а далеко је више доступно вама, женама, да будете савршене како су биле савршене свете мироносице. Подражавајте им, стремите да достигнете ту чистоту срца, ту несебичну љубав према Христу којом су горела њихова срца. Подражавајте им, а пре свега Марији Магдалини, која је својом усрдном проповеђу заслужила назив равноапостолне, па и свим осталим мироносицама које су ништа мање од апостола чиниле апостолска дела.

Света Марија Магдалина је била најревноснија проповедница Христовог Јеванђеља. Њено је срце пламтело таквом безмерном одважношћу према том великом делу, да се чак није уплашила да на сам Васкрс дође пред самог римског императора Тиберија. Дошавши, она му је донела црвено јаје и поздравила га са „Христос Васкрсе!“.

Проповедала је она императору о Христу, и њена је проповед била тако снажна и силна, да је он поверовао у Христа. Ви можда не можете да произносите блиставе проповеди, али свакако све ви можете о Христу проповедати својим животима и макар и својим слабим речима. Угледајте се на свете жене Мироносице.

Претходних година сам ја на овај дан преузносио женско срце и указивао на његове узвишене части у односу на мушко срце. Ово свакако, ни сада не поричем, и сада ћу рећи то, да сте све ви блажене зато што сте жене. Поносите се звањем жене, поносите се тиме што се нисте родиле као мушкарци, већ управо као жене, јер вам је Господ дао далеко боље срце него мушкарцима, срце пријемчиво за све свето, срце меко као восак, које осећа Христову истину.

Ви не живите хладним умом, као што то чине мушкарци, ви живите осећањем срца, јер је људско срце, заједно са умом средство познања. А познање срцем је узвишеније него познање умом.

Нека је, дакле, благословен Бог који вам је даровао добра и мека срца, која су осећајна према добру.

Али, да ли су све жене такве? О не, не! Далеко од тога да су све, јер женска срца бивају тако супротстављена као северни и јужни пол: упоредо са добрим женама, које имају мека срца, постоји и много злих жена. И треба да знате да је зла жена много више зла него зао мушкарац. Верујте да је то тако, јер уколико жена иде по путу зла, она стигне много даље него мушкарац који крене тим истим путем.

Живео је некада давно велики мудрац, наиме Исус, син Сирахов, и ево шта је он рекао о злим женама: „Свака се злоба може поднети, сем злобе зле жене“. И још: „Зла је жена попут воловског јарма који се неукротиво гиба тамо-вамо, држати се ње је исто као и ухватити шкорпију“ (премудрости Исуса, сина Сирахова, 25, 15; 26, 9).

Истинита је и то веома истинта, ова константација. Управо је тако: Злоба је женска неподношљива и злоба је њена неизмерно већа него злоба мушкараца.

Други велики мудрац старога света, премудри цар Соломон је у својим причама овако рекао: „Више од свега што се чува, чувај срце своје, јер је у њему извор живота“, или благодатни, миомирисни, или пак смрадни и одвратни.

Сви су извори живота у срцу и стога је од свега што се чува боље чувати срце, да би било чисто и да би из њега истицали извори миомирисни, извори благословени.

Одбаци од себе уста лажљива и лукавство језика удаљи од себе“ (Приче. 4, 23 – 24).

Видите, већ сам престао да хвалим и преузносим женска срца, а почео да их разобличавам. Зашто? Наравно, не из дрскости, већ из љубави према вама, из жеље да вам помогнем да исправите ваша срца.

Јер пре него постанете достојне подражаватељке светих мироносица, треба да се покајете, треба да очистите ваша срца, треба да из њих почупате све оно чему ни трага није било у срцима светих мироносица – све зло.

У житију преподобне Јелисавете, која је била настојатељица женског манастира, читамо да је она увек детаљно испитивала своје сопствено срце, пратила и испитивала срца својих сестара.

И до каквих сазнања је дошла? Шта можемо и ми да сазнамо од ње? Сазнајемо да су женама пре свега својствени греси лажљивости, злобе, неискрености и свадљивости. И то је истина – дубока истина.

Лажљивост је најраспрострањенији порок међу женама. Има несрећних жена, а нарочито међу омладином, које су од раног детињства научиле да увек лажу. А небрижни родитељи их нису кажњавали, нису их исправљали, тако да је лажљивост постала непоправљива навика таквих несрећних жена.

Оне непрестано лажу, лажу без икакве потребе, стварајући од свога живота нечувене приче. Лажу, као да се све то заиста догодило, као да су све то заиста преживеле. Лаж се у њима развила до тог степена да и саме почињу да верују у лаж коју изриче њихов језик.

Како бити тако јадан? Како се поправити? Пре свега би требало да схвате како је лажљивост страшна, како је то тежак порок и да упамте страшне речи пророка Малахије: „Проклет је лажљивац“!

Треба запамтити и речи псалмиста Давида: „Блажен је човек… у чијем духу нема лукавства“ (Пс. 31, 2). Лукавство је, пак, облик лажи. Овоме блаженству треба стремити.

У другом псалму читамо: „Господе, избави душу моју од уста лажљивих, од језика злога“ (Пс. 119, 2).

Пророку Давиду је било тако тешко да подноси лажљивост да се молио Господу да га избави од уста лажљивих, која су мучила и растрзала његово свето срце.

Нека се свака лажљива жена препадне оних речи, које је од самога Бога у великом Откровењу на острву Патмос чуо свети Јован Богослов. Ево шта је он чуо од Бога: „блудницима и врачарима и идолопоклоницима и свима лажама, њима је удио у језеру које гори огњем и сумпором“ (Откр. 21, 8).

Уколико се таква несретна жена, безочна лажљивица, која стално истаче лаж из уста својих, ужасне ових речи пророка Малахије, уколико се запрепасти удела у језеру, коке гори огњем и сумпором, шта да чини, како да се поправи?

Дајемо јој савет. Уколико те небрижни родитељи нису кажњавали, опомени се сада, побрини се сама о поправљању, замоли да те избију до крви, а уколико не помогне, нека и понове. И када изубијају тада ћеш се опоменути, тада ћеш гристи свој лажљиви језик. Тада ће се страху придодати сопствени стид.

А шта да кажем оним женама које не лажу увек, као ове јаднице, већ које као и сви ми, као и мушкарци, понекада лажу?

Рећи ћу им: Лагање је тешки грех. Уколико ухватиш себе у лажи, застиди се и покај за лаж коју си допустила. Кај се толико дуго, колико ти саветује сопствено срце. Кај се са Исусовом молитвом на уснама и земним поклонима.

Направи земни поклони реци: „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме лажљиву“.

И опростиће Господ, и исцелиће од лажи. Лаж има много различитих облика. Неискреност, која је тако својствена многим женама, јесте један од облика лажи.

Видео сам жене које су се тако вешто претварале, да иако су уствари биле мрске и зле, умеле су да на себе ставе маску светости, умеле су да се претварају да су побожне. Такве Господ тешко кажњава.

Довољно смо рекли о лажи и њеним различитим облицима.

Уствари не сасвим: постоји облик лажи који се назива извештаченост. А веома многе жене воле извештаченост, воле да украшавају себе скупоценом одећом, разноразним украсима. О њима овако говори апостол Петар: „жене, будите покорне својим мужевима, да ако неки не вјерују ријечи, онда понашањем жена и без ријечи буду придобијени, када виде чедно понашање ваше са страхом. Ваше украшавање да не буде споља: у плетењу косе и у кићењу златом или у облачењу хаљина; него у скривеноме човјеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом драгоцјено“ (1Пет. 3, 1 – 4).

О, какве свете речи!

О како се треба опомињати овога да чедним, богобојажљивим животом, кротошћу духа, без икаквог украшавања, без шминкања можете променити срца ваших мужева, можете их покренути на пут хришћанског живота.

О како је ово истинито!

А с друге стране, како је неважно шминкање усана, сенчење обрва – то је све извештачено, извештачено, извештачено!

Извештаченост је лаж, а лаж је омражена.

Нека нико од вас не буде извештачен. Сви будите чедне.

Нека украс свију вас буде скривени човек срца.

Али ето, огорчих вас грдећи вас… Опростите ми, опростите!

И сам сам грешан, а вас грдим…

Али шта да радим! Господ ме је поставио на такво место, да сам дужан да вас руководим на пут спасења, дужан сам и да вас грдим, а не само да вас хвалим.

А још ћу вам рећи: да све ви, драге моје, заиста драге, побожне, да будете тако чедне, као што су биле чедне жене мироносице.

Нека вам жене мироносице буду идеал женског савршенства.

Нека ваша срца весели дубока, дубока љубав према Господу Христу!

Нека би све ви стремиле, што више можете, да Му служите, као што су Му служиле жене мироносице, а служићете му љубављу према људима и милосрђем према њима.

13.05.1951.

Објавио Манастир Подмаине уз благослов игумана Рафаила (Бољевића) 22. април 2018.

Оставите коментар

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Слични чланци