старац Јосиф Исисхаста: НЕ МОГУ ТИ ОПИСАТИ КОЛИКО СУ ПРЕД ПРЕСВЕТОМ БОГОРОДИЦОМ УГОДНЕ ЦЕЛОМУДРЕНОСТ И ЧИСТОТА

тридесет и треће писмо

[dropcap letter=“М“][/dropcap]и смо, чедо моје, све то о чему пишеш, прошли једном, двапут и много пута. Написали смо и књигу о тим променама да неко, ако случајно и пострада, не би очајавао, али да не би остао ни празан, као што то сада чиниш ти. Потребан је напор, потребна је борба, потребно је највеће смиреноумље и савршено послушање. Према томе, не стој него завапи: „Христе мој! Пресвета моја Богородице!“

Не малаксавај, не прихватај помисли. Непрестано призивај Христа.

И пре него што искушење уобличи помисао у твом уму, уништи га молитвом. Не пуштај га.

Када пак оставиш нечистоту коју ти је убацио непријатељ, он ће те за кратко време закопати у њу. Каква је борба потом потребна да би се очистила! И зато приморавај себе. Потребан је напор и труд, то није шала! Да крв потече из твог срца. Да испијеш горчину и отров, и тиме да окусиш сладост.

Не мисли да је то мала борба. Треба да завапиш као безумна: „Исусе мој, спаси ме! Пресвета Богородице, помози ми!“ Нека ти језик ради као машина: „Господе Исусе Христе, помилуј ме! Господе Исусе Христе, помилуј ме! Господе Исусе Христе, помилуј ме!“ А када се замориш, доћи ће утеха какву никада ниси окусила. Ако пак будеш беспослена и немарна као што си сада, заувек ћеш остати неисцељена.

Човек који седи у свом дому, не иде путем према Цариграду. Монах који је немаран и не моли се неће се удостојити Вишњег Јерусалима.

Устани, дакле! Положи једну пару, да би благодат Божја положила хиљаду таланата. Покажи своју добру намеру. Одврати своје лице од непријатеља. Зашто допушташ да твоја душа чини прељубу са демоном?

Где је ту смиреноумље, када видиш и говориш да су сви криви и да си само ти добра?

Смиреноумље је када други греши а ми начинимо метанију пред њим и кажемо: „Опрости брате мој, и благослови“, и пре него што он успе да затражи опроштај.

Нека ти се то не учини напорним или тешким. To није ништа пред оним што је за нас учинио Владика Христос. Пред анђелима се поклонио и начинио метанију од неба до земље, „савио небеса и сишао“ — Бог људима! А ти читав свет окрећеш наопачке јер не можеш да изустиш једно; „Благослови!“ Дакле, где је ту смиреноумље?

Кад се смириш, сви ће ти се чинити свети. Међутим, када си горда, чиниће ти се да су сви неподобни и рђави.

Шта је прљавије од гордости и злосмрадније од нечистих демона? Па ипак, ти их трпиш и они те скрнаве. Лако им допушташ да уђу и да поруше твоју ограду, али да видимо, како ће затим да изађу! Лако примаш срамне и нечисте помисли, али видећемо како ћеш се очистити!

Богу ништа није толико мрско колико противзаконита, сладострасна нечистота тела. Човек који чини прељубу са нечистим помислима сав заудара као угинули пас.

Ономе, ко се подвизава и чува своје тело чистим, а свој ум неоскрнављен нечистим помислима, живот и молитва усходе ка небесима као миомирисни тамјан.

То о чему вам сада говорим, ја сам уистину и видео. Не постоји друга жртва која би пред Богом била толико миомирисна као што је чистота тела, а она се задобија крвљу и ужасном борбом.

Имам много да кажем о тој блаженој чистоти коју сам окусио и чији сам плод јео. Међутим, ни ти, ни твоје сестре, нисте сада у стању да поднесете оно што бих вам рекао.

Сада вам кажем само једно: чак и одећа коју такви људи пресвлаче мирише као освежавајућа мирохранилница, чији се мирис шири и испуњава читав његов дом. И то је сведочанство Божје о блаженој чистоти, о најсветијој девствености.

Због тога присиљавајте себе да очистите и душу и тело. Нипошто не прихватајте нечисте помисли. Увидећете о чему вам говорим и сигурно ћете поверовати мојим речима. Испитајте оно што сам вам досад писао и на делу се уверите да вам на основу опита говорим истину.

Тамо где постоји послушање, смиреноумље и подвиг, демони не могу да поробе човека. Озлојеђеност, непослушност и гордост рађају униније [чамотињу] и немар, и тада приступају сви демони. У души таквог човека праве сметлиште и шталу. Не смирују се све дотле док га не учине одговорним и за старе и за нове грехове и док га сасвим не поробе.

И зато приморавај себе, чедо моје, и нека то учине и остале сестре. Ако будете немарне, нужно ћете пострадати од зла и гнусобе. Али ако се присилите, бићете вечно спасене. Постаћете миомирисни тамјан и скупоцено миро. Постаћете уистину жртва словесна и угодна Господу.

Не могу ти описати колико су пред Пресветом Богородицом угодне целомудреност и чистота. Будући да је она једина пречиста Дјева, хоће и жели да и сви ми будемо такви. Чим ми завапимо, она нам жури у помоћ. Не успеш ни да изговориш: „Пресвета Богородице, помози ми“, а она одмах, као муња, озарује ум и испуњава срце светлошћу привлачећи ум ка молитви а срце ка љубави.

И често читава ноћ прође у плачу и јецајима и звонким гласовима док славословимо њу, и више од свега, Онога Кога носи у наручју.

Према томе, присиљавајте себе, безмолвствујте, молите се, будите послушне и смирујте се, да бисте задобиле свако добро. Имате благословену старицу, која је миомирис Христов. Не жалостите је. Не противуречите јој. Безмолвствујте и молите се, дајући и њој могућност да безмолвствује, Када она умре и када је изгубите, остаћете као ноћне вране на зидинама (Пc 102, 6), и тада ће се показати њена достојност, али ће за вас тада бити касно.

И на крају, још једном те преклињем, чедо моје, мало присиљавај саму себе и не губи време. Не замарај ме тражећи да ти пишем, него устани и погази све своје непријатеље. Постани земља по којој ће газити и буди послушна да жива буде душа твоја.

Објавио Манастир Подмаине уз благослов игумана Рафаила (Бољевића) 14. децембар 2017.

Оставите коментар

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Слични чланци