02.01.2015.

старац Јосиф Исихаста: ЗАР НЕЋЕШ СВЕ ДА ПРЕТРПИШ РАДИ МОЈЕ ЉУБАВИ

Осмо писмо

Ништа не може толико помоћи сузбијању гнева и осталих страсти као љубав према Богу и сваком ближњем. Лакше ћеш победити љубављу него другим подвизима. Чак и у подвигу не осећа се бол кад год љубав господари умом. Из тог разлога љубав никада не престаје, јер кормило своје душе непрестано управљаш према њој. И ма шта да се догађа, ти вичи: „Ради љубави Твоје, Исусе мој, слатка љубави, поднећу поруге, грдњу, неправду, напоре и сваку недаћу која ми се догоди.” Чим то помислиш, бреме тескобе ће ти постати лакше и прекратиће се демонско огорчење.

Да ти испричам једну истиниту причу. Једном услед страшних и непрестаних искушења био сам опхрван тугом и чамотињом, и узео сам да се судим са Богом да је то неправедно. Жалио сам се да ме препушта толиким искушењима и да их ни најмање не зауставља, да нисам у стању ни да предахнем. У том огорчењу зачуо сам у себи веома сладак и сасвим јасан глас који ми се обратио са нај дубљим састрадањем: „Зар нећеш све то да претрпиш због моје љубави?” Када сам зачуо тај глас, бризнуо сам у плач кајући се за малодушност која ме обузела. Никада нећу заборавити тај глас толико сладак, да је истог тренутка нестало и искушење и сва чамотиња коју сам осећао.

„Зар нећеш све то да претрпиш због моје љубави?”

О, уистину слатка Љубави! Због Твоје љубави ми се распињемо и све подносимо!

Тај брат ми је казивао и о томе да је једном туговао због неког брата којега је саветовао, али га овај није слушао. То га је много жалостило а онда је једном, у молитви, узнесен у виђење.

Видео је Господа прикованог на крст окупаног светлошћу. Христос је окренуо главу према њему и рекао: „Ево шта сам поднео због твоје љубави! А шта си ти претрпео?” И с тим речима туга је ишчезла. Преиспунио се миром и радошћу и проливајући потоке суза, чудио се и још увек се чуди снисхођењу Господа који попушта жалости али шаље и утеху када види да малаксавамо.

Зато, не падај духом. У време жалости и искушења не очајавај, него љубављу нашег Исуса ублажи гнев и чамотињу.

Одважи се и реци: „Душо моја, не очајавај! Мала жа лост [недаћа] очишћује те од дугогодишње болести.” Она ће ускоро отићи и то је права истина.

Искушења! Што је мање трпљење, утолико већа изгледају искушења. И колико се човек више привикава да их трпи, она постају мања и он их без напора савлађује. И он постаје чврст као стена.

И зато, трпи! И оно што ти се сада чини недостижним, кроз многе године пашће у твоје руке и биће твоја својина, а ти нећеш бити ни свестан како је до тога дошло.

Потруди се сада, док си млад, не питај „зашто” и не препуштај се чамотињи. Када остариш, пожњећеш плодове бестрашћа. Тада ћеш се запитати како су ти дивни класови уопште дозрели код тебе, када их ти ниси неговао. Иако сасвим недостојан, постао си богат! Зачудићеш се што су твоје роптање, непослушање и чамотиња породили тако дивне плодове и тако мирисне цветове.

И зато присиљавај себе.

Ако праведник падне и десет хиљада пута, он не губи храброст него поново устаје и прикупља своју снагу, а Господ бележи његове победе. Али му их не показује да се не би погордио. Напротив, предочава му сва његова сагрешења да би их увидео, да би патио и да би се смирио.

Када пак прође кроз непријатељске таборе и када се обогати невидљивим победама, Господ ће мало-помало почети да му показује да он побеђује и да бива награђен, да његове руке додирују нешто за чим је раније трагао, али му није било даровано. И тако се он вежба, проба и усавршава онолико колико је у стању да обухвати наша природа, ум, разум и сасуд наше душе.

И зато, крепи се и храбри у Господу и не умањуј ревност. Тражи и вапи, без обзира добијао или не.

Оставите Коментар