24.11.2014.

старац Јосиф Исихаста: НЕ ЗАОДЕВАЈ СЕ САМО ЛИШЋЕМ

пето писмо

Љубљено моје у Господу чедо, изданче Духа Светога, радујем се ако се ти радујеш. Начала и власти се радују, херувими и серафими, и војске анђелске, и хорови апостола и пророка, мученика и праведника радују се, и Пречиста Мајка наша, Царица и Господарица свих нас.

Данас си развеселио моју душу оним што си ми рекао мастилом и папиром.

Бићу веома радостан и много ћу се развеселити ако до краја верно испуниш оно о чему си писао. Непријатељ почиње да ратује након три или четири године, јер тада благодат одступа и свећа се гаси да би човек био искушан. Ствари које ти се сада чине прекраснима и које то уистину и јесу, тада ће ти изгледати безоблично, мрачно и тамно. То што се сада са тобом дешава, нипошто не сматрај за права искушења. Тебе чува неко други. Него будући да ти, љубљено моје чедо, тражиш од мене савет, саслушај ме:

Не заодевај се само лишћем, него пусти дубоко корене да досегнеш до извора, као што чине и платани. И тако ћеш стално црпети воду и непрестано узрастати. Када наиђе суша, неће ти нашкодити, јер ћеш имати свој сопствеии извор. Када утихне бакља којом сада пламтш ти ћеш, захваљујући својим делима већ имати запаљену другу бакљу и никада нећеш патити због таме. Начин на који ћеш то постићи је следећи:

Прво, савршено и беспоговорно послушање свима. Из њега се рађа смирење. Поузнан знак смирења су обилне сузе, које три-четири године теку у потоцима. Из њих се рађа непрестана молитва која се назива умна молитва. Чим кажеш: „Најслађи мој Исусе“, сузе потеку. Чим изговориш: „Пречиста моја Богородице“, не можеш да се суздржиш. Отуда се у целом телу рађа спокојство и савршен мир.

Једном је неки брат желео да се суздржи [тј. да заустави сузе], јер је неко закуцао на врата његове келије. Он, међутим, није био у стању то да учини док се сузе нису зауставиле саме од себе – таква је њихова моћ.

Ако, дакле, задобијеш ове сузе, нећеш бити у опасности од оштећења, јер ћеш постати човек друге природе. То не значи да ће се изменити твоја природа, него да ће дејство благодати Божије изменити њена својства.

Такозвани „типик“ мора у себи садржати суштину, као што лишће на стаблу прекрива плодове.

Појање нека буде смирено. Ум нека трага за значењем тропара. Разум нека се наслађује оним што је ум појмио и нека се узнесе у његово созерцање.

Читање такође треба да прати велика пажња, да би од свега тога душа напредовала и расла. На тај начин слаби и умире „стари човек“, док се „нови човек“ обнавља и преобллује љубављу Христовом. Човека тада ни најмање не задовољавају овоземаљске ствари и он непрестано жуди за небеским.

Тело, такође, треба да се бори свим својим силама и да стално буде потчињено духу. Нипошто га немој жалити. Не прекидај молитву ни када једеш ни када радиш.

У свим твојим молитвама, ум треба да прати и да разуме оно што говориш и за шта се молиш. Ако ти сам не разумеш оно за шта се молиш, како се онда споразумети с Богом да би ти Он подарио оно за шта га молиш?

Ако учиниш овако како сам ти рекао, добро ће ти бити. Спашћеш се занавек, а мене ћеш обрадовати. Али ако због немара не послушаш, бићеш узрок жалости многима.

Оставите Коментар