старац Јосиф Исихаста: НЕ ЗАОДЕВАЈ СЕ САМО ЛИШЋЕМ

пето писмо

[dropcap letter=“Љ“][/dropcap]убљено моје у Господу чедо, изданче Духа Светога, радујем се ако се ти радујеш. Начала и власти се радују, херувими и серафими, и војске анђелске, и хорови апостола и пророка, мученика и праведника радују се, и Пречиста Мајка наша, Царица и Господарица свих нас.

Данас си развеселио моју душу оним што си ми рекао мастилом и папиром.

Бићу веома радостан и много ћу се развеселити ако до краја верно испуниш оно о чему си писао. Непријатељ почиње да ратује након три или четири године, јер тада благодат одступа и свећа се гаси да би човек био искушан. Ствари које ти се сада чине прекраснима и које то уистину и јесу, тада ће ти изгледати безоблично, мрачно и тамно. То што се сада са тобом дешава, нипошто не сматрај за права искушења. Тебе чува неко други. Него будући да ти, љубљено моје чедо, тражиш од мене савет, саслушај ме:

Не заодевај се само лишћем, него пусти дубоко корене да досегнеш до извора, као што чине и платани. И тако ћеш стално црпети воду и непрестано узрастати. Када наиђе суша, неће ти нашкодити, јер ћеш имати свој сопствеии извор. Када утихне бакља којом сада пламтш ти ћеш, захваљујући својим делима већ имати запаљену другу бакљу и никада нећеш патити због таме. Начин на који ћеш то постићи је следећи:

Прво, савршено и беспоговорно послушање свима. Из њега се рађа смирење. Поузнан знак смирења су обилне сузе, које три-четири године теку у потоцима. Из њих се рађа непрестана молитва која се назива умна молитва. Чим кажеш: „Најслађи мој Исусе“, сузе потеку. Чим изговориш: „Пречиста моја Богородице“, не можеш да се суздржиш. Отуда се у целом телу рађа спокојство и савршен мир.

Једном је неки брат желео да се суздржи [тј. да заустави сузе], јер је неко закуцао на врата његове келије. Он, међутим, није био у стању то да учини док се сузе нису зауставиле саме од себе – таква је њихова моћ.

Ако, дакле, задобијеш ове сузе, нећеш бити у опасности од оштећења, јер ћеш постати човек друге природе. То не значи да ће се изменити твоја природа, него да ће дејство благодати Божије изменити њена својства.

Такозвани „типик“ мора у себи садржати суштину, као што лишће на стаблу прекрива плодове.

Појање нека буде смирено. Ум нека трага за значењем тропара. Разум нека се наслађује оним што је ум појмио и нека се узнесе у његово созерцање.

Читање такође треба да прати велика пажња, да би од свега тога душа напредовала и расла. На тај начин слаби и умире „стари човек“, док се „нови човек“ обнавља и преобллује љубављу Христовом. Човека тада ни најмање не задовољавају овоземаљске ствари и он непрестано жуди за небеским.

Тело, такође, треба да се бори свим својим силама и да стално буде потчињено духу. Нипошто га немој жалити. Не прекидај молитву ни када једеш ни када радиш.

У свим твојим молитвама, ум треба да прати и да разуме оно што говориш и за шта се молиш. Ако ти сам не разумеш оно за шта се молиш, како се онда споразумети с Богом да би ти Он подарио оно за шта га молиш?

Ако учиниш овако како сам ти рекао, добро ће ти бити. Спашћеш се занавек, а мене ћеш обрадовати. Али ако због немара не послушаш, бићеш узрок жалости многима.

Објавио Манастир Подмаине уз благослов игумана Рафаила (Бољевића) 24. новембар 2014.

Оставите коментар

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Слични чланци