старац Јосиф Исихаста: НЕ ОЧАЈАВАЈ! ТО СЕ СВАКОМЕ ДОГАЂА!

двадесето писмо

[dropcap letter=“ Б“][/dropcap]оли ме душа, и тежак облак прекрива моје срце. Мој ум се зауставља, језик ћути, а моја рука обамире због тебе. Чудим се и питам, како ниси у стању да мало присилиш самога себе.

О, чедо моје, када би ти видео мој бол и сузе које сам пролио због тебе! И колико ћу бити неспокојан док не чујем да си устао и ошамарио противника! Тај који то чини, ниси ти него он, лукави, бунтовник, ђаво, Бог га уништио!

И зато прикупи снагу, чедо моје, и устани након пада. Подигни се. Разгневи се на кушача, знајући да је он тај који смишља сва та лукавства. Немој му то допустити. Бори се сa њим.

Када ти пошаље сећање на то лице, узми штап и снажно се ударај по бедрима, како би се угасила телесна (плотска) пожуда. Заплакаћеш од бола, али ће ти се зато ум очистити од сећања. Ишчезавају слике и одлазе обмане уобразиље.

Тог искушења, чедо моје, мораш много да се плашиш, јер је оно оскрнављење за душу. Тај нечисти захтева немилосрдни штап.

Овде сви моји млади монаси имају штап под узглављем. Чим дође телесна помисао, удари је штапом! Тако ће пожуда увенути, а душа ће се расцветати. Нема другог лека осим молитве, поста и штапа. Тада се очишћује ум. Душу обузима умиљење. Омекшава срце. И задобијаш смелост за време молитве.

Не очајавај! То се свакоме дешава! То је рат против кушача, и он ће проћи. Пошто си на почетку ратовао са њим али је сада твоја ревност охладнела, он жели да надокнади пропуштено. Ти, међутим, опет устани, покај се и плачи.

Зар се не сећаш онога брата који је говорио демону: „Ова келија је ковачница. Један ударац чекићем задајеш, један примаш.“ Према томе, храбро се бори са страшћу и уз Божију помоћ убрзо ћеш се од ње избавити.

У сваком случају, најпре треба да схватиш узрок искушењa.

То ти се десило зато што си у себи задржао помисли против твог старца и твоје сабраће.

Као вешти злоизумитељ, ђаво уноси мржњу према старцу и сабраћи, неби ли раскинуо савез љубави. Он подстиче на одвратност према свим врлинским људима како би се прекинуле њихове молитве, јер га молитве многих свезују и чине немоћним.

Он због тога тражи било какав начин или изговор да би усамио оне који верују његовим помислима, и да би их одвојио од сабора отаца. Након тога, он им господари и претвара их у своје помоћнике. Отуда треба да схватиш да су све то подмуклости и вештине лукавога. И зато не слушај оно што ти дошаптава кроз помисли.

Пази да те не удаљи од твог правила, јер си онда пропао. Нека се превари у својим очекивањима.

Очекујем да ме обрадујеш шамаром којим ћеш га удаpити по лицу.

Сада сву браћу овде окупљам на молитву, да бити добио силу с висине. Мада ни ја не престајем да се молим за тебе, овога пута ћемо то учинити удружено. А ти убудуће не буди немаран, и не очајавај.

Прими ову малу бројаницу, моли се и сабирај снагу. Љуби свог старца и своју браћу и немој се неправедно гневити на њих.

Ниједно лукавство и никаква сила непријатељска не Може да надвлада љубав.

Шта год да се догодило, не сматрај то низaшта јер ниси крив. Нити си ти њих увредио, нити они тебе, него је то искушење које са свима нама војује и збуњује нас. То је његов посао. Данас си искушан ти, сутра ће бити неко други, а прекосутра неко трећи, будући да ће кушач увек бити присутан у овом животу.

Поново ти говорим и послушај мој глас: не очајавај! Заједно ћемо ићи у рај. И ако тебе тамо не уведем, ни сам тамо нећу обитавати. Познај у овим речима преобиље љубави у Христу Исусу, Господу нашем.

Објавио Манастир Подмаине уз благослов игумана Рафаила (Бољевића) 10. фебруар 2016.

Оставите коментар

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Слични чланци