23.11.2015.

старац Јосиф Исихаста: НЕ НАПУШТАЈ СВОЈЕ МЕСТО У ВРЕМЕ ИСКУШЕЊА

седамнаесто писмо

Драго моје чедо са свом у Хрисгу браhом! Радујте се светом радошћу Господа нашег Исуса Христа!

Данас је празник Светог Харалампија. Јуче смо дознали да је стигла пошта, и бyдyћи да су прошла прва три дана поста, један брат је отишао у Дафни и примио упутницу и препоручено писмо. Молим вас да их не шаљете препоручено, јер нам је веома тешко да одавде одлазимо у Дафни. С обзиром на наш садашњи положај, то нам сваки пут ствара велике трошкове.

Што се тиче отварања писама, то се објашњава овако: неки мисле да о њиховим грешкама пишем старцу који је њихов духовник и због тога их отварају, да би видели шта тамо пише. То ме нимало не узнемирује. Немојте се ни ви узнемиравати. Нека се свако брине о сопственој души. Свако од нас ћe одговарати, не само за праведна или неправедна дела, него и за празну реч, и за мисао коју смо грешно помислили.

Начини метанију пред својим старцем и пренеси му моју захвалност за милост коју нам је показао и разрешио те епитимије. Убyдyћe буди опрезан, чедо моје, јер греси проузрокују жалости, задају бол и тешко је извршити епитимију. Када ти старац говори, а ти не пођеш или не одговориш, онда је то знак великог ниподаштавања. То се не може оправдати у случају онога који ћe сутра поново угледати лице свог оца. Тако би могао да поступи само онај који је одлучио и који је спреман да се удаљи од њега и да га више не види. Иначе, са каквим лицем ћe се онај који остаје поново обратити свом духовном оцу? Како ће говоріrги с њим, како тражити његов благослов?

Буди опрезан, чедо моје, јер је то сурова саможивост и несмирени начин размишљања. Када ти се, као човку, догоди да будеш уморан или болестан, или ти је тешко да извршиш послушање, смирено то саопшти свом старцу. Oбјасни то искрено и са чистом савешћу, а старац ћe знати да буде снисходљив. Он зна како да ти с времена на време олакша терет, да ти не би пропао труд и да не би видео штету уместо користи.

Зато, научи да слушаш без приговарања и без преговарања. Не оптерећуј свог старца снисхођењем или уступцима. На крају ћеш, овде или тамо, ти платити за све те „уступке“ Не оптерећуј рачун своје душе безначајним стварима.

Сада, када си претрпео пораз и када си једанпут пао, yбyдyћe буди будан у погледу те страсти, јер је искушење увек уз тебе. Ако је човек био једном побеђен у неком бojy, чим сретне оно искушење којим је једном био поражен, оно ћe га поново савладати, макар од тада прошло и стотину година.

Због тога и теби и свој осталој бpaћи кажем да се из сваког окршаја са непријатељем морате изаћи као победници. Или умрети у бojy или са Богом победити. Другога пута нема.

Не напуштај своје место у време искушења. Не дезертирај, не указуј на туђе грешке и не тражи правду, него ћути до смрти и мимоиђи искушење и пометњу.

Кад прође искушење и наступи савршен мир, бестрасно укажи на штету или на корист, било да си старац или послушник. На тај начин се гради врлина.

Сва игкушења и жалости захтевају трпљење, и оно је победа над њима. Опомени се имена оних који су издржали до смрти у искушењима, у чијим се устима пљувачка претварала у крв да не би проговорили. Према њима се односи са великом побожношћу и поштуј их као мученике и исповеднике. Све њих и сличне њима ја љубим и целивам, и ради њих сам дужан да свакодневно пролијем и последњу кап у љубави Христовој. Видиш да је он у сном трпљењу више волео и хиљаду смрти него да изусти и једну хладну реч. И када га људи муче, њега мучи праведност, мучи га и унутрашња помисао и он, бopeћи се, слаби и пада као да је мртав, али се и тада умно бори са искушењем, и прихвата сав терет на ceбe, болујући и уздишући као да је крив.

Према томе, ништа тако снажно не желим, и ништа толико не волим као да чујем да имате трпљење у искушењима.

Као самопрослављеном Биhу, Богу није потребан људски труд, али се радује и воли да види да због Њeroвe љубави бивамо мученици и да страдамо, због чега нас крунише као поднижнике и обилно нам дарује Своју благодат.

Хтео бих да саставим три слова или три књиге, међу којима би се у једној говорило само о томе да је човек ништа, и непрестано бих узвикивао да сам ништа. У другој бих писао да је све у свему и над свим самопрослављени Бог, а у трећој: „У свему имај трпљење до смрти.“ Било да си млад или стар, било да си се подвизавао током многих година, ако ниси имао трпљења до издисаја ништавнима ћe се сматрати дела твоја пред Богом.

Према томе, „спознај самога себе“ и знај да си ништа. То је твоје бивствовање – нула. Ти потичеш од глине, а твоја животна сила је дах Божији. Све је, дакле, Божије. Спознај самога себе и знај да ги ништа, и имај трпљења у игкушењима да би се од њих избавио и постао бor па благодати,јер си ти дах, дисање Божије.

Често призивај Оца својега који Ти је увек близу и никaдa се не раздваја од тебе. Он ти је чак ближи него кретање твог сопственог ума. Он је у твом даху, у твом уму, у твојој речи. Бог све обухвата. У Њему живимо и Он нас, несрећне и безумне, држи у Свом наручју (в. дап 17. 25 и 27 – 28). Отац твој је овде и Он те увек види. А због чега ти не видиш Њега? Зашто грешиш? 3бor чега жалостиш Животодавца? А Он тебе види, жалости се и превиђа твоје погрешке јер си слеп. Моли га и подноси искушења која ти Он пошаље, И отвори своје очи да би гa видео и са ,lовом vскликнуо: Ушима слушах о Теби, а caдa те око моје види, Зато презирем самога ceбe, и смаитрам ceбe прахом и пепелом (Јов 42, 5 – 6).

Оставите Коментар