15.10.2016.

Старац Јосиф Исихаста: МОНАХИЊИ КОЈА СЕ ПРИПРЕМА ДА ПРИМИ АНЂЕЛСКУ СХИМУ

Двадесет и осмо писмо

Примио сам твоје писмо, јагњешце Исуса мога! Читајући га, обрадовао сам се духом својим. Истог тренутка био сам ван себе од радости. Приклонивши колена испружио сам руке. Шта да ти кажем? Језик је говорио, усне су стално шапутале, а ум непрекидно богословствовао. Очи су изливале непрестане сузе.

Благодарим Ти”, говорио сам ја, „слатки даху, животе моје душе, светлости мог ума, утехо мога срца, најслађи Исусе. Благодарим Ти, љубави моја најслађа, Исусе најжељенији, штo ниси презрео моје смирено мољење него си послушао мој глас и помиловао моје мало чедо.

И ево, кроз два дана, након пређеног искушеништва, оно прима свету схиму. Настаје нови човек. Умире стари. Мења се име. Облачи се брачна одежда. Опраштају се греси. Даје се обећање пред анђелима. Име се записује на Небесима.

Више нема родитеље и рођаке у свету. Напушта доње, размишља о горњем. Сједињује се са вишњим, о њему мисли. Ништа више не жели, нема више самовоље, ни самољубља, нити власти над сопственим телом. Од свега се одриче и до последњег даха чврсто се држи речи своје старице.

Више не пита шта ради ближњи, него непрестано живи у безмолвију. Труди се умним делањем. Из њених очију непрестано истичу сузе. Језик је медоточив. Разговор одмерен. Тело непорочно. Ум чист и без маштања. Нерасејана молитва. Дубоки мир. Савршено послушање. Пламена љубав према Спаситељу Христу која све време гори и не гаси се, никада се не гаси. Да при самом помену имена Исусовог скаче душа, ослађују се уста и све умно у човеку устаје. Обичај је љубави и њено божанствено преимућство да срце скаче када зачује љубљено име, било ушима телесним, било пак ушима духовним. Из таквог срца излива се сладост љубави.

Када благодат озари кроз светлост божанског блистања духа, васцели човек иступа из себе и као божанствени Давид скаче и игра умно пред ликом Божијим, као што је и овај чинио пред закривеним ковчегом.

Ето због чега сам, кћери Исуса мога, одмах после читања твог писма и после молитве за тебе написао одговор испуњен радошћу и весељем. А у недељу – данас је Петак ујутро – у онај час, када ти будеш давала обећање и примала анђелску схиму, умно ћу бити присутан и заједно са вама појати „У наручју Очинском…”. Током читавог бдења молићу се за тебе и за остале сестре.

Чим добијеш ово писмо, напиши ми небеско, право и истинско име, да бих могао да избришем старо и да на његово место запишем ово ново. И стреми убудуће да свој живот уподобиш анђелском, јер си од сада убројана у хорове анђелске, да би у телу и у духу опевала и прославила Бога.

Оставите Коментар