старац Јосиф Исихаста – 3. МОНАХУ КОЈИ ЈЕ СТУПИО У ПОДВИЖНИЧКУ АРЕНУ

ТРЕЋЕ ПИСМО

[dropcap letter=“Р“][/dropcap]адуј се у Христу, љубљено чедо, које је благодат Христа мога просветила и избавила из света, које је долетело у пустињу и сада са светом братијом обитава у киновији [општежитељном манастиру], васцелом душом прослављајући и величајући Бога.

Божија благодат, чедо моје, слична је мамцу [удици] који улази у душу и ненасилно повлачи човека ка висини и узвишенијим стварима. Она добро зна како да улови словесне рибе и да их удаљи од мирјанског мора. Међутим,шта треба чинити након тога?

Када Бог једном изведе из света онога који жели да се замонаши и када га доведе у пустињу, Он му не показује ни његове страсти ни искушења све дотле док не постане монах и док Га Христос не свеже страхом Својим. Тек тада започиње проба, подвиг и борба.

Ако искушеник од самог почетка присили себе и ако успе да запали бакљу подвижништва пре него што за то буде касно. она се неће угасити чак ни онда када одступи  благодат и када наступи искушење. У противном, када га благодат напусти, он ће се вратити у своје претходно стање. Тада ће се, сагласно страстима које је имао док је живео у свету, појавити и искушења и покренути претходне навике којима је био поробљен и којима је служио.

Као прво, чедо моје, знај да постоје огромне разлике од човека до човека и од монаха до монаха. Постоје душе меког карактера које се лако могу убедити. Постоје, међутим , и душе чврстог карактера, које се не могу таколако потчинити Оне се разликују као памук и гвожђе. Памук је довољно обликовати речима, док гвожђе захтева огањ и пећ искушења да би било обрађено. Такав човек мора бити стрпљив у искушењима. Када монах нема стрпљења, подсећа на кандило без уља: ускоро ће се угасити и пропасти.

Када, дакле, неко са горопадном природом тврђом од гвожђа одлучи да постане монах, чим ступи у арену почиње да се буни против послушања. Он истог тренутка крши своја обећања и одустаје од битке. Чим благодат мало одступи од њега да се опробају његове намере и трпљење, он баца оружје и жали што се уопште замонашио. И проводи своје дане у непослушности и горчини, увек надмено одговарајући.

Тада, молитвама старца благодат распршује облак искушења и он донекле долази к себи и поправља се. Али убрзо потом поново самовоља, и непослушност, поново пометња и невоља.

Тн пишеш о брату којега тамо видиш и чудиш се да га и поред толиког усрђа на послушању егоизам надвладава. А зар мислиш да је човеку лако да се избори са страстима?

Добра дела и милостиња, као ни остала спољашња добра, не могу омекшати надменост срца. Међутим, умно делање, бол покајања, скрушеност и смирење умирују непокорни дух. Неподношљиво је и тешко радити са непокорним човеком. Он може бити руковођен само уз крајње стрпљење. Тврдоглави ученици могу се уразумити само помоћу крајњег стрпљења стараца и трпељивости и љубави њихове сабраће. Али знај да су и они много пута потребни, као десна рука. Готово је правило да се људи који су на неки начин обдаренији од осталих, теже смирују од остапих. Они имају високо мишљење о себи и са презиром гледају на друге.

Неопходан је дакле, напоран рад и велико стрпљење док се стари темељи гордости не ископају и нови темељи Христовог смирења и послушности не поставе. Господ, међутим, видевши њихов труд и добре намере и једних и других, допушта искушење које ће се супротставити њиховој страсти, и милошћу Својом Онај који хоће да се сви људи спасу спасава и њих. Ти пак види на кога желиш да личиш.

Било би дивно када би сви имали благу природу и били смирени и послушни. Међутим, ако се покаже да је нечија природа тврђа од гвожђа, нека не очајава него нека се бори, и благодаћу Божијом он може да победи. Бог није неправедан да би захтевао једно уместо другог. Оно што Он очекује да добије заузврат, сагласно је даровима које је поклонио.

Од самог почетка, од стварања, Бог је људе поделио у три категорије: некоме је дао пет таланата, некоме три, а некоме само један.

Први има најузвишеније благодатне дарове: он има огромне умне способности и за њега се каже да је „богопросветљен”. Такви су у древна времена били Антоније Белики, свети Онуфрије, преподобна Марија Египћанка, Кирил Филеот, Лука Стирионски [Еладски]6 и хиљаде других који су и без учитеља постали савршени.

Други најпре мора да се научи добру да би га могао и творити. Трећи, међутим, чак и ако чује и сазна, сакрива у земљу и ништа са тим не чини.

Стога, дакле, постоји велика разлика међу људима и међу монасима, као што и сам можеш да видиш. Управо стога, ти превасходно и најпре мораш „спознати самога себе” и какав јеси, односно, какав си уистину, а не какав замишљаш да јеси. Са таквим сазнањем постаћеш мудрији од свих људи. Оно ће ти помоћи да задобијеш смирење и да примиш благодат Господњу. Ако не стекнеш самопознање иако се поуздаш само у свој труд, знај да ћеш увек бити далеко од налажења пута, јер пророк није рекао: „Погледаће Господ на труд мој”, него: Погледаће Господ на смирење моје и на труд мој”. Труд је због тела, а смирење због душе, а и једно и друго, тј. труд и смирење, због васцелог човека.

Ко је победио ђавола? Онај, ко је спознао сопствену немоћ, страсти и недостатке. Онај ко се плаши да спозна самога себе остаје далеко од знања. Он не воли ништа друго осим да види погрешке других и да их осуди. Такав човек у другима не види дарове него недостатке док, напротив, у себи не види недостатке и види само дарове. То је истински недостатак од којега страдамо ми, људи осмог еона. Ми више нисмо у стању да једни у другима препознамо дарове, Једном човеку могу недостајати многе ствари, али зато мноштво људи заједно поседује све. Оно што недостаје једном, то поседује други. Ако то признамо, стећи ћемо велико смирење јер тиме поштујемо и прослављамо Бога који је људе украсио на разне начине и указао на неједнакост међу свим Својим створењима, насупрот безбожницима који се усиљено труде да уведу једнакост и да изопаче Божију творевину. Господ је све у премудрости створио (в.Пс 104,24).

Због тога се, чедо моје, док си још на почетку, потруди да добро упознаш самога себе и да као чврсте темеље поставиш смирење. Постарај се да се научиш смирењу и да задобијеш молитву Исусову: „Господе Исусе Христе, помилуј ме”, и нека она постане твоје дисање.

Нека твој ум не буде празан, како се не би привикао на рђаве ствари. Не допусти себи да запажаш недостатке других јер ћеш, и не знајући то, постати сарадник лукавоме уместо да напредујеш у врлини. Не дозволи да из незнања постанеш сатрудник непријатељу твоје душе.

Будући да је непријатељ веома вешт, он добро зна како да се заклони страстима и слабостима. Да би га напао, мораш да се бориш и да умртвиш самога себе, односно, све своје страсти. Када умре „стари човек” тада твој непријатељ и противник губи снагу.

”Ми се не боримо са човеком, којега је могуће убити на много начина, него са началима и властима таме. Са њима се не ратује слаткишима и колачима, него потоцима суза, болом душе до смрти, највећим смирењем и великим стрпљењем. Нека крв потече од превелике исцрпљености у изговарању молитве. Има да паднеш од исцрпљености, недељама као тешко болестан. Не одустај од битке све док демони не буду побеђени и док се не повуку. Тек тада ћеш се ослободити страсти.

Према томе, чедо моје, од самог почетка приморај себе да проћеш кроз уска врата, јер ће те једино она одвести до рајског пространства. Свакога дана, свакога часа, одсецај своју сопствену вољу, и немој тражити другу стазу осим ове. То је стаза утабана стопама светих отаца. Отвори свој пут према Господу и Он ће те повести. Разоткртиј своје помисли свом старцу, и он ће те исцелити. Никада не скривај помисао, јер се у њој налази прикривено ђаволско лукавство. Чим је исповедиш, оно ишчезава. Не откривај погрешке других правдајући се, јер ће благодат, која те до тога часа покривала, открити твоје сопствене погрешке. Колико ти у љубави будеш покривао брата, толико ће и тебе благодат покривати и чувати од људских клевета.

Што се тиче брата којега си споменуо, чини се да он  има неисповеђених грехова, јер се стиди да их исповеди свом старцу. Управо из тог разлога и долази искушење.

Мора то да исправи јер без искрене исповести не може да се очисти. Срамота је да му се демони изругују. У дубини се скрива егоизам. Нека га Господ просветли да дође себи. Ти се пак моли и имај љубави према њему и према свима, али се и чувај од свих.

У сваком случају, сада, када си ступио у арену, доживећеш најразличитија искушења и припреми се на трпљење. Непрестано изговарај молитву, и Господ ће ти помоћи Својом благодаћу. Искушења никада нису јача од благодати.

Објавио Манастир Подмаине уз благослов игумана Рафаила (Бољевића) 24. октобар 2014.

Оставите коментар

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Слични чланци