Какав ће нам бити живот након смрти? Хоћемо ли тамо бити у покоју или у немиру? Хоћемо ли се радовати или страдати? Хоћемо ли се утешити или туговати? Ево шта на то каже апостол Павле: „Ко шкрто сије, шкрто ће и жњети; а ко са благословима сије, са благословима ће и жњети“ (2Кор. 9,6).

Наш садашњи живот јесте време сетве за будући живот; будући живот јесте време жетве: ми овде сејемо, а тамо ћемо жњети. Какво је то семе, које ми овде сејемо? Дела која овде чинимо, јесу семе које сејемо за будући живот.

Где је та земља, у коју сејемо? Наши ближњи су та земља, у коју ми сејемо. Оно што у њих посејемо, тамо ћемо пожњети, односно, оно што овде учинимо за ближње, тамо ћемо задобити. Дакле, речи апостола Павла имају следећи смисао: Ко не чини добра ближњима, овде на земљи, томе ће бити лоше тамо, након смрти; ко чини добро ближњима, овде, на земљи, томе ће добро бити тамо, након смрти. Добри људи се овде не наслађују увек срећом: ово је због тога што дора дела сада још увек нису сазрела; још им није ни време да сазру; сасвим ће сазрети у будућем животу и онда ће се добри људи наслађивати потпуном срећом након смрти. Наслађивати се: неће пропасти оно што смо чинили за друге. Бог, који даје семе сејачу и хлеб за храну, даће и изобиље посејаноме и умножиће плодове правде. Уколико би добра дела награђивали људи, онда би добри људи могли остати без награде; али на њих гледа сами Бог, а он ништа неће оставити без награде – и добру реч, изречену на корист ближњих ће запамтити, ни нашу приврженост неће заборавити.

Након овога је лако, браћо и сестре, сазнати, како ће нам бити након смрти. Уколико ми са свима живимо у миру овде на земљи, тада ће и нама добро бити, бићемо спокојни тамо, након смрти; а ако живимо лоше са ближњима – и нама ће бити лоше. Ако не будемо узрок плача, већ радости другима, онда ни ми сами нећемо плакати након смрти; већ ћемо се радовати; ако други због нас проливају сузе, тада ћемо и ми проливати сузе након смрти. Једном речју, како буде нашим ближњима због нас, тако ће и нама бити у будућем животу. Човек који овде живи са свима у немиру, ни тамо неће имати мира.

Дакле, ето како су за нас важни наши ближњи! Потребније је да се бринемо о њима, него о себи. Ми ћемо након смрти живети само ониме што сада учинимо нашим ближњима: уколико ништа не учинимо за њих, нећемо имати чиме да живимо. Ко шкрто сије, шкрто ће и жњети; а ко са благословима сије, са благословима ће и жњети.

Амин.