[dropcap letter=“В“][/dropcap]ећина људи је везана за свет и сваки од њих осећа да не немогуће у исто време бити привржен свету и Цркви. Многи интуитивно, чак и не знајући закон Божји, схватају да уколико постану чланови Цркве, мораће да се одрекну од много тога што имају у свету. Зато човек који тек почиње да се оцрквењује има тако много питања типа: шта се сме, а шта се не сме? Он тачно осећа да се у Цркви много тога не сме, а само мало тога сме, а испоставља се да се и то што се сме, добија јако тешко.

Другим речима, са тачке гледишта светског човека црквени живот је иззетно мучан. То је стога што светски човек не зна за радост коју даје духовни живот, радост која се не да упоредити ни са каквим светским радостима. Управо зато, када људи осете ту радост, они заувек постају ученици Христови и спремни су да се одрекну свих светских саблазни, које су им раније биле драгоцене.