22.11.2017.

Своје дане морамо проводити уз велику опрезност. Ђаво је врло вешт и увек вреба да нас ухвати у замку у време наше духовне поспаности, како би нас учинио одговорнима пред Богом и нашом савешћу. Нека га Бог уништи, како нам више не би шкодио! Међутим, како је Бог праведан, Он не жели да уклони човекову слободну вољу. То је разлог због којег ми, а најпре ја сам, добровољно следимо ђаволске наговоре и грешимо.

20.11.2017.

Дакле, да ли желиш да имаш користи од Анђелског руковођења и садејства? Укроти свој унутрашњи беспоредак, сабери своју пажњу и уђи у своје срце. Анђео Господњи ће приметити ово, прићи ће и предлагати помисли које побуђују жељу за спасењем. Приклони се овим предлозима и почни да ревнујеш за спасење. Тада, не само да ће те Анђео Божји узети за руку, већ подићи на својим сопственим рукама, и не само повести, већ понети путем спасења. Ти само имај, сада већ непрекидно, умно и срдачно усмерење, не слаби у ревности и чувај пажњу. Он ће те учити свему, шта, када и у којој мери треба да чиниш, а шта не, а када буде потребно придодаће и спољашње, видљиво, знамење овом руководству. И сви који су се спасили, овако су се спасавали. Прочитај или послушај Житија Светих! Уколико не уочавамо на себи овакво осетно Анђеоско садејство, немамо кога да кривимо – криви смо сами. Сами не желимо у руке Анђела и чинимо узалудним све њихове бриге. Потући ће се са нама Анђео Божји. Потући ће се и отступити. Поново ће приступити и поново отступити. И тако све одк не умремо. А када умремо Анђео ће Господу показати књигу нашег живота и рећи: све сам учинио да бих га уразумио, али ова душа није пазила ни на шта. И на књигу живота биће постављен натпис наше осуде, која ће се безусловно извршити на страшном Суду.

19.11.2017.

А и сви људи обичн чине тако: Иду тамо-амо по свету, живе, жене се, разводе, рађају децу, препиру се, зарађују новац, губе га, купују ма шта, сујетују, сујетују… а онда живот почиње да пропада. И када је човек већ сасвим уништен и када заправо нема где да оде, он долази у храм и говори: Господе помагај! Господ ће свакако помоћи, уколико овај вапај иде из дубине душе, ако заиста јесте жеља, а не: можда ће ми помоћи. Ако заиста постоји силна жеља, ако човек заиста припада Богу, Милостиви Господ жели свакоме да помогне. А уколико нема жеље, питање је зашто уопште ићи у храм? На пример, ми смо сви дошли у храм. Зашто смо дошли? Ако не желимо да се очистимо, која је сврха нашег доласка? Јер Господ није основао Цркву само због тога да би смо крстили децу, опојали покојнике, венчавали се и давали имена за помињање. И кинези се моле за своје умрле, и јапанци. Брак постоји и код муслимана и готово сви народи у разним религијама на неки начин посвећују своју децу богу. Али ни једна религија осим православног хришћанства не даје човеку могућност да се сједини са Богом.

12.11.2017.

Није ли све изгубљено?, говоримо ми данас, Није ли завршено са нашом Гадаринском земљом? Без обзира на све, на свеопште лудило које је постојало и које се данас наставља, без обзира на све веће изагнање Христа из наше земље, без обзира на скотолоштво које се све више распростире међу народом, Господ не оставља нашу земљу, већ по њој шаље људе, које је исцелио, којима је дао да познају колико је велика сила и милост Господња, с проповеђу о томе да није још све изгубљено.

10.11.2017.

Без чистоте помисли душа не може у себи одразити светлост благодати. Шта треба учинити да би смо стекли и сачували благодат? Најпре треба очистити душу покајањем и исповешћу, као што рђу која се нахватала на метали стружемо гвозденом четком. Треба успоставити контролу ума и воље над пет органа чула, нарочио над видом и слухом. Треба стражити, да грех не би продро у душу читањем страсних књига, испразним разговорима, гледањем јавних дешавања и развратних слика.

07.11.2017.

У свијету ћете имати жалост (Јн. 16: 33) говори Господ. Свет и људи овога света мрзе истинске следбенике Христове зато што ови не учествују с њима у њиховим тамним и злим делима. Живот Христовог следбеника не личи на живот светољубаца: он избегава њихове путеве као нечистоту; живи њима на разобличење, јер им је тежак и не могу га гледати (уп. Прем. 2: 14 – 16). Он је трн у њиховим очима, човек потпуно неподношљив овоме свету, и зато и бива омражен од људи који воле свет.

04.11.2017.

Какву нам лекцију пружа овај опис богатога и сиромашнога, излагање њиховог живота и стања на земљи и њиховог удела непосредно након смрти? Прва је поука та да и богатство и сиромаштво, здравље и болест, весеље и туга – све овдашње брзо пролази и нестаје, али дела људи – њихови пороци и врлине не умиру, већ заједно са њима прелазе у вечност и тамо их или оправдавају или осуђују пред Судијом свих помисли и дела људских и или их уводе у рај или низвгавају у бездан ада преисподњега, одакле нема излаза за сву вечност.

29.10.2017.

Зар ће свако семе узрасти? А колико ће пропасти, јер је посејано поред пута, као на друму, где је много пролазника, где га птице покљуцају? Јер је људски живот тако често сличан овом друму са његовом буком и сталним непрекидним сујетним покретом. Готово никада човек не остаје сам са својим мислима, насамо са својом душом, као у затвореној клијети свога срца (Мт. 6:6), вечито је расејан, његове мисли и жеље лутају на све стране. Како свети утисци да се не изгубе од сусрета са пролазећим људима, од чега у души бива погажена свака света помисао и жеља која западне у њу. Ови људи, пак, тако често бивају „лукави“, слични грабљивим птицама – демонима које грабе све посејано у срцу (Мт. 13:19)!