20.08.2015.

Данас људске уши слушају ствари неслушане: јер виђени (на Тавору) Човек, Син је Божији, и као Јединородни Љубљени и Јединосуштни бива (од Оца) посведочен. Нелажно је сведочанство, истинско је проглашење, јер сам Родитељ Отац исказује то наречење (Мт. 17, 5). Нека дође Давид да присуствује и нека удара у богоречиту лиру Духа, и нека сада јасније и израженије опева пророштво, које је у старини издалека прозирним и чистим очима предвидео:Бога Логоса телесни нама долазак, који је као будући изрекао: „Тавор и Ермон именом Твојим обрадоваће се“ (Псал. 88/89, 1213).

15.08.2015.

Да ли је могуће вољети човјека, а немати у њега повјерења? Могуће је. Истинита љубав према човјеку уопште не значи обоготворење свих његових особина и преклањања пред свим његовим дјелима. Истинита љубав може да примјећује и недостатке човјека, исто тако оштро као и злоба. Чак и још оштрије. Али се љубав – не као злоба, него по свом, по љубавном – односи према недостацима човјековим. Љубав брижно чува и спашава људску душу за вјечност; злоба, пак, утапа, убија. Љубав воли самог човјека; не његове гријехе, не његово безумље, не његово сљепило… И оштрије, него злоба, види сво несавршенство овог свијета.

14.08.2015.

Шта да кажемо о Макавејима? – Наше данашње сабрање је у њихову част! Мада су малобројни они који њихов спомен славе, пошто су се они подвизавали пре Христа, ипак су они достојни да их сви ми поштујемо, јер су трпели муку за отачаствене законе. Поставши мученицима пре Христа, шта они то нису претрпели да су,

08.08.2015.

Сваки грех је самоизражавање сопствене малодушности.
Лаж и обмана су греси против вере, која се јавља као Откровење Највише Истине и једно од својства Божанског.
Блуд је грех против наде, који доводи човека у стање безвољног паралитика, гаси светло душе и прекрива је непрозирним мраком. Разврат је смрт духа, пре смрти тела.
Гнев је грех против љубави. Препуштајући се гневу човек убија свог брата у срцу. Гнев је зверска жеља – оборити плен на земљу и наситити се његове крви.
Гордост је извор свих грехова. Она човека лишава Божје благодати, лишава га покајања и од њега ствара демоноподобну суштину.

04.08.2015.

Чувај се од љубави или мржње према било чему пре но што успеш да то темељно упознаш при светлости разума, Светог Писма, благодати, молитве и помоћи свог духовног оца, како не би погрешио и сматрао добро за зло, а зло за добро, као што у већини случајева бива.

01.08.2015.

Данас млади људи трагају за искуством правога живота. Уморна од материјалистичког начина живота и рационалистички оријентисаног друштва које смо им ми старији наметнули, наша дечица, те иконе Божије, које је Бог призвао да постану богови по Благодати, трагају за нечим што надилази рационалистичке форме материјалистичке философије и атеистичког образовања које им одрасли намећу. Они трагају за искуствима стварнога живота и нису задовољни оним што чују о Богу. Они желе да имају живо искуство Бога, Његове Светлости, Његове Благодати. Не знајући да Црква може да им пружи утеху и искуство за којим трагају, многи млади људи, у потрази за нечим што је изнад и са оне стране пуке рационалности, трагају на погрешним местима и окрећу се разним другим јефтиним заменама.

27.07.2015.

У духовном животу је толико неопходно не уздати се у себе, да без тога, у то буди уверен, не само не можеш извојевати жељену победу, него нећеш моћи одолети ни најмањем нападу непријатеља. Запамти то добро. Без обзира на слабост духовно – моралних моћи, ми обично врло високо мислимо о себи. Премда нас свакодневно искуство очигледно уверава да је такво мишљење погрешно, ми, по некој несхватљивој самообмани, не престајемо веровати да смо нешто, и то не нешто безначајно. Та је наша слабост, коју врло тешко увиђамо, од свега највећма противна Богу. Она је први плод нашег самољубља и извор и узрок свих страсти и свих наших посртања и падања. Она затвара врата кроз која нам долази благодат Божја и не дозвољава јој да уђе и да се у нама настани. Јер како може благодат сићи у човека који мисли за себе да је он нешто велико, да све зна и да нема потребе ни за чијом помоћи.
_свети Никодим Светогорац_

26.07.2015.

Једно од осећања које на овоме свету чини живот, у заједници или у самоћи, је гнев. А, гнев долази због гордости. Гнев долази због љубави према себи. Гнев је чедо себичности. Човек који воли себе се лако раздражује. Нервира га све што му није по вољи. Човек који воли себе је пун славољубља. Неке од његових омиљених реченица су: „А, где сам ту ја?“, „Који је мој део?“, „Видите шта ја могу да урадим?“, „Ви мене не не одајете признање!“, „Зашто он добија, а ја не?“. Завист. Ми волимо похвале. Испразне, потпуно бесмислене похвале које ништа не значе, али их горди човек воли. И још горди човек мрзи када га критикују. Ако си горд, и најмања замерка која ти није по вољи те разјари, заузимаш одбрамбени став, постајеш свадљив. Ако си горд и ако ти неко нешто каже и то ти се учини као осуда или критика, твоја уста почињу да се бране, да се само-оправдавају и прелазе у против-напад против ближњег.

26.07.2015.

Данас видимо морално разлагање, невиђено раније у историји, које је попримило карактер свељудске катастрофе. Човек је готово уништен као морална личност. Још се чувају крхотине некадашњих појмова добра и части, али ускоро ће од њих остати само успомене као трагови на песку. Сила, која се супротставља распаду и разлагању света јесте благодат Божија. Међутим, услови за примање благодати су љубав људи према Богу и међусобна љубав. Кад нестаје љубав благодат се повлачи и почиње падање у бездан: од човека ка животињи и од животиње ка демону.