18.12.2016.

Нећу ли опет чути примедбе на своје речи – зар је Бог заборављен?! Унаоколо се прича само о отварању манастира, о црквама, о благодати, о Богу. Да, драги моји, прича је много, али је мешање људског са Божанским данас просто чудовишно. У незамисливој унутрашњој хармонији данас се спајају побожност на речима и одлазак у цркву са цинизмом и изопаченошћу. Ужасавајуће празнословље, клевета, лукавство, лаж, лицемерје, самољубље и безакоње блуда у савести многих људи спајају се са уздасима, плачем и примањем Светих Тајни.
Човек мисли да је са Богом. Он, Међутим, мисли погрешно. То није хришћанство, то је његово цинично искорењивање. Оно је продрло и у саму Цркву, будући да многи, називајући себе хришћанима, прилагоћавају узвишене истине Божије својим потребама, увијајући истине у нечистоту свог земаљског схватања и осећања.
То није препород хришћанског духа у нашем свету, то је његово истребљење. Какав ће одговор дати богохулници који су спојили истину и лаж, чинећи дела ћаволска и газећи њима оне светиње Божије које су се усудили да дотакну! Секира смрти већ лежи близу дрвета живота, а Бог чека покајање!
Бог још увек чека!

10.12.2016.

Прените се из сна и скините лонац са свога жишка; нека засветли. Не стидите се своје вере; јер безумни се стиде најбољег свог имања. Не прећуткујте име свога Бога, но објављујте га лево и десно, снагом и поносом. Јер језик, који се не чисти огњеним именом Божјим, јесте само справа за пљување, за стварање и множење упљувка.

02.12.2016.

Бреме послушања сматра се сумом свих осталих врлина, као што је и крст сума страдања Господњих. И као што је разбојник посредством крста ушао у рај, тако ћемо и ми, посредством послушања као крста, ући у Царство. Очигледно је да непослушни остају изван Царства.

21.11.2016.

Сећам се да сам негде прочитао да је човек незахвално двоного створење. Када кажеш Слава Богу за Све, тада све постаје свето, освећено. Тако, у Божанственој Литургији имамо Божанствену Евхаристију (благодарење). Док, када приговарамо, ми гунђамо, ми ропћемо – тада се све мења. Неко ко живи у Христу и дише Христом – чак и да га у ад поставиш, он ће се радовати. Онај, који се жали, и никада не каже хвала – чак и у рај да га поставиш, сматраће га адом.

20.11.2016.

Већина људи не бира свог животног сапутника већ им он бива „наметнут“ осећањима, заљубљеношћу! Међутим, када заљубљеност овлада срцем, онда разум изветри из главе. А када заљубљеност престане, тада разум долази на њено место. „Када сам се венчао, знао сам да сам се заљубио у њене предивне зелене очи. Није много прошло кад сам схватио да сам добио читаву жену!“, говорио је један разведен човек. Због тога, брате, покушај да изабереш своју будућу супругу на основу свог разума, а не на основу својих осећања која имају „датум истека“. „Пре него што се ожениш отвори четворо очију. Када се будеш оженио, очи држи полузатворене“ (грчка народна пословица). А не обрнуто, да ти пре брака очи буду полузатворене, а после широм отворене!

13.11.2016.

…Ова прозба Да буде воља Tвоја јесте наше драговољно приношење себе, Ономе, Јединоме, Који је Љубав. Када истински кажеш Да буде воља Твоја тада проналазиш мир: сви проблеми су решени. То захтева смелост вере и жртвену љубав.

12.11.2016.

„Када живиш са неким треба да будеш као точак, да се окрећеш, да попушташ, а не као четвороугаоник који се не окреће“ (Старечник, Ава Матој, 13.) У овоме се сви слажемо осим што желимо да онај други буде као точак а ми дa будемо као четвороугаоник који се не окреће. Међутим, то исто жели и други: да он буде четвороугаоник, а други да буде точак, тако да сви постајемо непокретни четвороугаоници, а то значи да нема заједнице међу нама.

27.10.2016.

Ако је неки опит оставио трага на теби; ако је нешто овакво, и најмање, било ти дато; ако си нашао утеху после великих искушења; ако си неко ко је „примио опит Васкрсења“; ако си прошао, макар само једном у животу, кроз (истинску) смрт у живот; тада си у стању да имаш наду. У стању си да идеш напред. Али, док си још увек у овом свету, подложног промени и пропадању, неопходно је да идеш напред са великим трепетом и пажњом, ослањајући се на љубав (а то значи жртвовање свега), и понизност (а то значи љубав до уништења), како би Други, који је утеха свих, могао да се пројави.

16.10.2016.

Искушења, изазови, која су покушала да те разоре, показују се као твоји помоћници. Они чине оно што си сам морао да урадиш, али ниси био у стању. Доживео си опит истине исказане у Изрекама Отаца „ Отклони искушења, и нико неће бити спасен“. Она су разорила оно што је требало да буде разорено.