08.04.2019.

Ево Господње похвале посту и молитви. Ево Јеванђелске основе поста. Зашто су они који себе називају следбеницима Јеванђеља изагнали из свога живота пост, као непотребан?! Нису ли се због тога међу нама умножиле страсти и безакоња и болесници и опседнути сваке врсте, зато што су неки од хришћана раскинули везу са Црквом и као сувишну ствар, одбацили молитву и пост? И живе као бесловесне животиње, водећи се једино разноразним похотама, док су се други, у својој злоби, са пеном у устима, као заиста ђавоимани, устремили ка сваковрсним злочинима: ка убиствима, самоубиствима, подметањима пожара, прокопавањима подземних канала, подметањима експлозива и осталоме.

07.04.2019.

Оно, смирење, отоврило је срце Богоотроковице за примање Духа. Њеним смирењем свет се удостојио Божијег прихватања у Благовестима. И Црква говори, да се данас Њој, која је у овоме тренутку постала Мајка Божија, радује сва творевина Господња, сабор Анђеља и људски род. И са таквом љубављу и схватљивом простотом као да говори, да као и Њена душа, тако и свака људска душа може да се отвори да прими Духа, силом тога истога слободнога смирења, које порађа љубав према Богу, у којој је сваки почетак усмерености ка истинском добру и ка истинској лепоти, истинска стваралачка стихија људскога духа.

31.03.2019.

Пошто нас је Луцифер погубио гордошћу и завишћу према Сину Божијем, према Богу, који је моћнији од њега, Господ нас спасава смирењем. Ево, Син Божији силази са неба. Он свемогући Владика свега створеног, Творац свега, постаје један од Својих створења, постаје једнак нама у свему, осим греха. Више од тога, трпи келвете, као да је разбојник, подносећи кажњавање безропотно. Одбачен од људи, Он силази у ад, да би ослободио душе умрлих од искони.

27.03.2019.

у другу недељу Великог Поста, Господ нам се обраћа устима светих и каже: „Човече, сети се откуда си ниспао… познај своју племенитост, не заборави на сродство између тебе и Бога. Не постоји таква блискост као у теби, у твојој души, са Богом… Син Божији – Христос, зажелео је да ти буде брат и „бивши послушан Оцу до смрти, и то до смрти на Крсту“, дошао је да би ти вратио изгубљено достојанство. Кроз Христа досежеш у живот у Богу, досежеш га верношћу Христу, послушањем и светим Причешћем. Не бој се послушања. Послушање Богу, то није ропска покорност, већ дело – дело љубави“.

17.03.2019.

Али Тајна Трпеза није установљена ради анђела, већ ради људи, ради немоћних, слабих, до гроба склоних греху, људи. Чврсто веруј да и када би био тако чист као што су чисти свети Анђели, чак ни тада не треба да се сматраш достојним светог причешћа. Умивен си водом Крштења, очишћен си сузном исповеђу, ето твоје припреме за (примање) Тајне (Причешћа)! Не престајеш да се осећаш као грешник? Приступи трпези установљеној за отпуштење грехова – она ће спалити трње твојих грехова. Хладан си и мрачан? Сувоћа ти терети дух? Али уколико си такав и поред тога што се дотичеш извора живота, шта би тек било са тобом, уколико будеш лишио себе општења са вечним животом? Не, баш због тога што осећаш своје духовно сиромаштво, пожури да се обогатиш богатством Христовим.

10.03.2019.

Ми смо робови свега и свачега, само нисмо Божији. Бог се увек оставља за касније и због тога, свакако, у овом животу трпимо штету. Пост се и предузима са тим циљем да би, насупрот овоме, зауздали сав свој спољашњи живот: да би смо зауздали свој стомак, зауздали своје очи, зауздали своје уши, зауздали свој језик – све то по могућности ограничити, да би се у нашем животу откриле „реке воде живе“ – Духа Светог. Што више притешњавамо своју душу и тело, тим се више у нама разгорева дух, самим тим, ми му дајемо слободу. Господ је ради тога и дошао на земљу. Тако је и рекао: „Дођох да бацим огањ на земљу; и како бих желио да се већ запалио“ (Лк. 12, 49)! Хоће ли се у нама овим постом запалити огањ, или ћемо се једва вући, као што смо и прошлог поста, ништа не постигнувши и изишавши из поста, да видимо да смо остали исти какви смо и били? Тешко је надати се да ћемо се потпуно променити, али уколико не постанемо макар за нијансу бољи, то ће већ бити лоше.

08.03.2019.

Непокајани грешници што више падају у дубину зла све се мање брину за своје спасење. Насупрот томе, грешници у чијем је срцу остао страх Божији, стално су свесни своје недостојности пред Богом, свим снагама се труде да изгладе своје грехове, непрестано тугују због њих и проливају горке сузе покајања. Како ове им сузе бивају на корист можемо видети из наредне приче.

24.02.2019.

Милост је Божија неизмерна. Међутим, Бог такав бива само онима који су достојни његовог милосрђа. Уколико се будеш кајао како је то чинио блудни син, не можеш, а да не добијеш опроштај грехова и све оне Божанске дарове којих се овај удостојио. Пре исповести уђи у самог себе, као блудни син, сабери своје мисли расејане похотама и светском сујетом, детаљно размисли о сваком своме греху. Опомени се тога, кога си разљутио и чега си се лишио. Одлучи од свега срца свога и све душе своје да престанеш да грешиш и окрени се ка Богу. Припреми се за исповест, скруши своје срце и излиј сузе из очију својих. Тада, пошто се припремиш на овај начин, кажи: „поћи ћу да се исповедим“, – „уставши, отићи ћу Оцу својему“ (Лк. 15, 18). Припремивши се на овај начин, пођи код твога духовног оца, који у време исповести на себе узима лик Бога, Спаситеља твога. Дошавши код њега, немој бити мутав, очекујући да те он пита, а ти да одговараш са „да“ или „не“, већ као разговорљив, признај му детаљно све своје грехове. Признај их, не тражећи изговоре за њих, нити икога окривљуј, већ за све исповеди себе као кривца. „Сагреших“, кажи, „небу и пред Богом“ На тај начин ћеш постепено узићи на степен истинитог и спасоносног покајања, и доћи ћеш до тог нивоа, на коме има место Божије милосрђе, које разрешава све твоје грехове и које те удостојава дарова Божијих.

16.02.2019.

Данашње Јеванђеље је кратко али садржајно и нико од нас га није данас случајно чуо. Опасност од упадања у фарисејско стање самозадовољства, самопреузношења, осуђивања и укоревања других, прети свакоме од нас. Само су истинским праведницима страна искушења сличног типа, али и они будно стражаре над својим душама, да непријатељ људскога рода не би на њима пронашао пролаз. А нама, који пребивамо у жамору животних брига, могу се неприметно појавити ова осећања и мисли која нас одводе са пута спасења.