27.05.2020.

НАУЧИ СЕ ДА ЧЕКАШ

(из књиге ДАН ЗА ДАНОМ – дневник једног свештеника)

Станите… Кажи синовима Израиљевим, нека иду (2Мојс. 14: 13, 15).

Док се не научимо да стојимо на месту, када то Господ захтева, нећемо умети ни да идемо напред, следећи Његов зов. Ако смо решили да Му служимо, Он ће нас научити да се одмарамо на путу, стојимо у месту или се пак померамо напред, корак по корак, сагласно Његовој вољи. За нас бива најтеже покоравати се вољи Божјој, ишчекујући Његове путоказе. Више бисмо волели било какву делатност него принудни одмор. Марија је изабрала „добри део“ (Лк. 10, 42), седећи крај ногу Спаситеља и слушајући Његове речи, али често такав созерцатељски положај не одговара нашим потребама. Ми хоћемо напред, вуче нас на живо поприште, на широко поље деловања, мучно нам је то наизглед неплодно пропадање, каквим нам се чини наш скромни живот.

Можда сте и ви сада још у очекивању Божјег усмерења? Не очајавајте! „Добар је Господ онима који Га чекају, души која Га тражи. Добро је мирно чекати спасење Господње“ (Плач Јер. 3, 25– 26). Мучи вас то ишчекивање? Да, док се свецело не предате ЊемУ, док се не покорите, не прихватите потпуно и без роптања свој удео. Али од тог часа, када све предате у Његове руке, препуштајући Њему да управља вама поред вас самих и прихватајући Његову вољу безусловно у свом срцу, верујте, у вашој души ће се зацарити непомутиви мир, мир који је већи од сваког поимања.

Г оспод захтева и очекује од вас пре свега потпуно одрицање од своје воље, од свега својега. Тада ће можда и вама бити дата заповест да кренете, и делање, које сте тражили с толиким трудом, појавиће се пред вама. Видећете пред собом јасан пут, неће вам више ништа бити потребно да тражите, ништа да смишљате, ићи ћете напред под сенком Његових крила, y светлости Његовог лица. „По реци проћи ће људи ногама. Тамо ћемо се обрадовати Њему“ (Пс. 65, 6).

Душо забринута, неспокојна, усплахирена, умири се, потрпи, утихни, повери се Господу и схвати да се Његови циљеви увек достижу, да за Њега нема ничег немогућег, „откако је века не чу се, нити се ушима дозна, нити око виде Бога, осим Тебе да би тако учинио онима који Га чекају» (Ис. 64, 4).

Амин.

1 Коментар

marina

пре 1 месец

Da kao Sto je kod Civota svetih nasih veliki muk,tisina,Mir,cini se nista se ne desava,a Ono najveca cuda bas u Tom miru.

Оставите Коментар