image-about-2

Манастир Подмаине, или Подострог како га још зову, налази се у Будви на узвишењу изнад Будванског поља, око два километра од центра овог црногорског летовалишта.

У склопу манастирског комплекса, налазе се две цркве: једна је посвећена Успењу пресвете Богородице (28./15. август) и датира из осамнаестог века, а друга, мања посвећена Ваведењу Пресвете Богородице (4. децембар/21. новембар) је саграђена још у петнаестом веку.

blog-image-1

ИСТОРИЈАТ

Не зна се тачно када је манастир саграђен ни ко је ктитор, али претпоставља се да је то било, у доба владавине Немањића, јер је у то време изграђена већина манастира и цркава у црногорској држави. Назив Подострог, добио је по брду Острог испод кога је саграђен. Изнад улазних врата стоји натпис који говори о томе како је манастир подигнут на рушевинама неког старог храма 1630. године у време владике Рувима. Неколико пута је страдао од пожара и земљотреса.

У осамнаестом и деветнаестом веку, манастир је уживао велики углед, посећивали су га сви виђенији Црногорци, овде су се окупљали припадници племена Маине, долазио је и Петар II Петровић Његош (овде је написао део Горског Вјенца и Слободијаду ), Доситеј Обрадовић и многи други. Подмаине су биле и верски и културни центар Црне Горе.

Иако је Млетачка Република заузела добар део црногорског приморја у осамнаестом веку, манастир је остао под управом црногорских владика.

Оснивач династије Петровић, Данило, често је боравио у манастиру Подмаине. Овде је и преминуо а неко време његов гроб се налазио у манстиру све док их кнез Данило није пренео на Цетиње.

Манастир Подмаине, улазна капија

Нова црква подигнута је средином осамнаестог века. Није званично потврђено, али верује се да су је подигли владике Василије и Сава Петровић, који су овде такође често боравили.

Познато је да је Будва од самог почетка деветнаестог века до 1915. била под влашћу Аустроугарске. Петар II Петровић Његош је био принуђен да прода манастир за седамнаест хиљада форинти како би купио оружје, тј ,,праха и олова”. Манастир Подмаине је самим тим припао Аустроугарима, који су га запустили и користили као војно утврђење.

Ситуација се мења на боље када је поп Филип Тановић откупио манастир након неколико година, а потом га уз дозволу аустријских власти поклонио племену Маине, чијии су се чланови овде редовно окупљали. Тако да је до краја Другог светског рата манастир Подмаине на неки начин био приватни посед.

А кад смо већ код аустријских власти, вероватно прву слику манастира Подмаине, урадио је аустријски пуковник Теодор Карачај 1837 године, који је у то време био заповедник Котора. Слика је урађена техником акварела.

Манастирска тераса

Држава ће породици Тановић 1953. одузети манастир а Подмаине ће тек 1995. поново припасти цркви. У међувремену је и 1979. још једном страдао због земљотреса. 1995. године је и реновиран, изграђени су нови објекти у манастирском комплексу и од тада су Подмаине центар разних верских и културних догађаја на црногорском приморју, посебно у летњем периоду.

Турски зулум га је заобишао али нису друге недаће. У Бокељском устанку 1869. године када су се потукле црногорска и аустроугарска војска, манастир је страдао, а ништа боље није било ни у Првом светском рату, јер су га и тада Аустроугари користили као војно утврђење.

АРХИТЕКТУРА

Већ смо поменули да се у манастирском комплексу налазе две цркве – једна је посвећена Ваведењу а друга Успењу Пресвете Богородице.

Обе цркве су једноставне грађе, куполе нису обле, већ заоштрене са крстом на врху.

Двориште манастирског комплекса је углавном поплочано, али га украшава неколико палми, које му дају диван, приморски изглед.

Залазак сунца у манастиру Подмаине

Тек је 2002. завршен живопис са неким детаљима из новије историје. Од свих фресака најупечатљивија је ,,Лажни епископи и цареви”. Међу групом људи, углавном свештених лица, тј лажних епископа и царева, налази се и официр на чијој је капи петокрака звезда.

Најновији живопис урадио је сликар из Београда, Владимир Кидишевић Бато.