ВЕРА ОБРАЗОВАНИХ ЉУДИ

9230116
1891123_orig6973381_orig

ВЕРА ОБРАЗОВАНИХ ЉУДИ

2.00

Богочовек је све и сва! – ето истине коју су нам оци Првог Васељенског Сабора оставили у тестаменту свога Символа вере, који ми читамо сваки дан по неколико пута. Ту је казано све. Ту је дато све што је потребно нашем срцу – људском срцу, што је потребно нашем уму – људском уму, што је потребно нашем животу – људскоме животу у свима световима. Богатство непотрошиво!

преподобни Јустин Ћелијски

Категорија:

Опис Производа

14. … И ЖИВОТ БУДУЋЕГА ВЕКА

Повратак дому. О како је сладак повратак дому! Па још дому, где чека родитељ, и многа браћа, и сестре, и деца, и пријатељи! И још кад је дом не гладна и празна земуница но царски двор, где цар родитељ забринуто очекује децу своју из даљине!

Путници, ви знате, да Цар Родитељ није нико други до сам Свевишњи. Ви сте ти, које Он забринуто очекује. Из туђине ви се враћате Њему. Истина, и овај је свет његова њива, али удаљена и трновита. Он вас је послао у ову даљину, да бисте га пожелели, да бисте увидели да не можете без Њега. Није се Њему захтело да се одели од вас, не. То се прво захтевало прамајци вашој. И онда је Бог послао и њу и све потомство њено у ово даљно царство своје, на ову њиву трновиту, где се у зноју лица хлеб заслужује.

Многа јата ваших предака пала су на ову трновиту њиву, и на њој су се отимали о корење са скакавцима и скотовима. И привикли су на друштво нижих од себе. И заборавивши дом свој и порекло своје, почели су мислити, да и не постоји боља њива нити свет светлији од ове каљаве лончарнице, нити друштво отменије од скотова.

Растужише се небеса блага видећи човека као ученика зверова. Смутише се анђели светли гледајући образ Божји у човеку унижен. Ражали се Свевишњи над родом људским, и реши се на најдраматичнији потез у историји створеног света, у историји неба и земље. Реши се Он на оно, на што се само безгранична љубав може решити. Наиме, да Сина свога Јединородног пошаље на муке ради спасења људи. Да Га обуче у дроње људске, у дроње просјачке, да се не би просјаци уплашили од Њега, од светлости Његове, од величанства Његова. Да баци најдрогоценији бисер са груди Својих пред свиње, пред посвињене.

И Син Царев радо је пошао на ту жртву, и сишао у каљугу црвињу, где су се потомци Евини отимали са скотовима о корење. Он је нашао једну једину кћер Евину, једну једину чисту и свету Девојку, која је била достојна да од свога тела изатка и Њему тело. И у тој худој телесној одећи Он се јавио мећу опјањеним и побеснелим; јавио се као у дому безумних.

Чим су Га видели ученици зверова, појурили су ножем на Њ. Он се уклонио.

Кад их је Он назвао синовима Оца небескога, они су зјапили у Њега, и тражили чудо.

Кад је Он учинио многа чудеса, они су рекли, да Он то чини помоћу ђавола. Јер они су били престали веровати у Бога, но у ђавола никад нису престајали веровати.

Кад је Он стао изгонити ђаволе из људи, они су рекли, да помоћу Велзевула, књаза ђаволског, изгони ђаволе!

Кад је просуо мудрост небеску пред њих, они су се питали, где је Он учио школу. И кад су чули да је Он дрводеља, без школе и учитеља на земљи, они су Га презрели.

Кад је Он у суботу давао вид слепима, они су Га грдили, што руши суботу.

Кад је постио, називали су Га изелицом.

Кад се Богу молио, именовали су Га безбожником.

Кад се дружио с грешницима, они су Га називали грешником.

Кад их је Он питао, какав је грех учинио, они су лајали као бесни пси.

Кад им је говорио о царству небеском, они су бацили сумњу на Њега, да хоће да их изда Римљанима. А кад им је Он рекао да треба давати ћесару ћесарово, они су Га оптужили Римљанима као велеиздајника!

Најзад су Га попљували, то јест дали су му оно што су једино имали и били – одвратни упљувци!

Распели су Га на крст. И док се света крв Његова сливала на земљу, они су се кезили и играли наоколо.

Но Он је победио и устао из гроба, и показао се свету ко је. И свет је пошао за Њим. И почео се свет учити од Њега напустивши школу зверова.

Запамтите, путници, крв се Његова просула по земљи. Својом крвљу Он је обележио вама пут за повратак у домовину. Да не залутате. Морнари мотре на звезде, да не залутају. Мотрите и ви на крв његову, на капље, које као звезде бљеште. И видећете пут за домовину своју.

Ни смрт ни гроб не могу пресећи ваш пут. Ако и помру тела ваша пре него што се Он последњи пут јави свету, нећете бити изгубљени ни заборављени. Само ћете чекати пред капијом вечне светлости, док труба архангелска не затруби.

ГЈрво ће труба архангелска затрубити. Тој небеској трубној јеци следоваће васкрсење мртвих из гробова. Васкрсењу ће следовати Страшни Суд Божји. А Страшном Суду Божјем – живот праведника у вечноме царству Христовоме. Тако је проречено од Истинитога. Сва Његова пророчанства испунила су се. Испуниће се и ово.

Живот будућег века јесте живот у слави и радости, у царству Створитеља, у загрљају Родитеља, у Рају. Живот неколебан страхом, немучен бригом, негрђен болезањом, неприступан трулежи и смрти.

Све муке земаљског живота према слави рајској изгледаће као кап слане воде у реци сладости. Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно уготови Бог онима који га љубе (I Кор. 2, 9). Земаљски живот је према оном животу као сенка од дрвета према дрвету. Сенка личи на дрво но није дрво. Тако и земаљско битисање људско личи на живот но није прави живот,

Или као сан према јави. Прелазећи у оној прави живот ми као будимо се од сна и прелазимо у јаву, у царство јаве. То царство јаве и јесте бесмртно царство Божје. Бог једини у њему царује. И у њему нема никакве мешавине од лажи и истине, него све је истина;

Нити мешавине од правде и неправде, него је све правда;

Нити мешавине од лепоте и ругобе, него је све лепота; Нити мешавине од светлости и таме, него је све светлост;

Нити мешавине од радости и туге, него је све радост;

Нити мешавине од живота и смрти, него је све живот.

То бесмртно царство именује се царством Христовим, вјечним царством Господа нашега и спаса Исуса Христа (II Петр. 1; 11; II Тим. 4, 18). Јер Он је главни Победилац. И јер се Њему даде сила и слава и власт и господство и суд, и престо изнад сваког престола, и величанство изнад сваког величанства. Све је Он то имао у вечности као Син Божји Јединородни, но све је то Он и као човек на земљи заслужио: Својим понижењем, страдањем и смрћу.

У томе царству ће бити око Христа следбеници Христови, страдалници, који на себи носе печате страдања за Господа и Цара свога. То су апостоли, пророци и праведници, ту мученици и девственици, испосници и крстоносци, пастири и учитељи цркве – сви који на Христа личе. Сви они, који Његов рат ратоваше и Његовом победом победише, биће око Њега заједно с анђелима Његовим. Тако ће бити, јер тако је Он обећао говорећи: узећу вас к себи да и ви будете гдје сам ја (Јов. 14, 3).

Још се то бесмртно царство именуЈе град свети, или Јерусалим нови. Красотом својом тај град свети превазилази све снове, све речи, сва сравњења, све слутње људске. Онима, који се удостоје ући у тај свети и вечни град, Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховијех, и смрти неће оити више, ни плача, ни вике: ни болести неће бити више; јер прво прође (Откр. 21, 2, 4). Тако је објављено од Истинитога, тако је виђено од видовитога. И тако ће бити.

У томе светом граду неће сијати ни сунце ни месец ни звезде, па ипак ноћи тамо неће бити, и праведници неће потребовати видјела од жишка, ни видјела сунчанога, јер ће их обасјавати Господ Бог, и цароваће ва вијек вијека (Откр. 22, 5). Тако је објављено од Истинитога, тако је виђено од видовитога. И тако ће бити.

Замислите, христоносци, један свет, у коме место сунца сам Свевишњи Бог светли, и греје, и оживотворава, и непрестано подмлађује! То је свет ваш, коме путујете. То је домовина ваша, којој се враћате: домовина непролазна, у којој ћете и ви бити непролазни. То је отаџбина синова Оца небескога, свих усиновљених кроз Господа Исуса. И ви ће те се у ове убројити, ако победите.

Још се то царство назива царство светаца Вишњега. Као што је видовити пророк провидео кроз све завесе времена и исказао: А царство и власт и величанство царско под свијем небом даће се народу светаца Вишњега; његово ће царство бити вјечно царство (Дан. 7, 27). У томе царству не царују туђинци него Отац. Нити су поданици тога царства робови, но синови.

Роб не сме да погледа у лице цара туђинца. А синови свети Цара светога гледаће у лице Цара Свевишњега са слободом и радошћу. Све као што је проречено и речено: И гледаће лице његово, и име његово биће на челима њиховима (Откр. 22, 4). О насладе над насладама, о богатства над богатствима, о красоте над красотама – гледати лице Бога Живога, Јединога, Истинитога!

То и јесте Рај Жељени. Рај – и ово је име, једно од најслађих имена, царства онога. Рај – завичај ваш, коме се ви, уморни путници, повраћате из даљне земље, са њиве трновите.

Каква је цена свега тога блаженства, питате ли? Како да вам се одговори, радознали? Да неко од вас поседује сунце, месец и звезде, и да све то да за оно блаженство, опет није дао ништа. Како би се прашином купила вечност? Каквим пролазним благом непролазно?

Но има једно скривено, непролазно благо, које сваки наследник тога блаженства неисказаног носи у себи. Носи га завијено у тканини пролазности. То је малени и лелујави пламичак љубави према Господу Богу. Тај пламичак љубави не умире са умирањем телесне тканине, него живи и блиста. Херојске душе херојски га бране, да га сулуди ветрови на путу не угасе. Тим пламичком љубави удостојиће се праведне душе да изађу, обучене у васкрсло небеско тело, пред лице Бога живога. То је цена. За тај малени дар Богу добиће љубитељи Бога као уздарје царство и синовство и живот вечни. Речју – Рај.

Ово је вера просвећених и истрајних. Ово није вера тамних и бојажљивих, који су се скрили од божанске светлости, или који бојажљиво слушају о њој. Просвећени Духом Божјим радосно примају зраке божанске светлости из онога света стварности. ПримаЈу их као писма из домовине своје, као света писма родитеља свога. И одговарају на та писма срдачним отпоздравом. Из тих светих родитељских писама чији се збир назива једним именом – Свето Писмо – они сазнају почетак, средину и крај створенога света. И сазнају извор, ток и увор људског живота. И сазнају своје царско порекло, садашње унижење, и будућу славу своју. То сазнање они утврђују Предањем светих и просвећеих мужева, које се чува у цркви православној.

Имајући то сазнање, они истрајно спремају себе за улазак у домовину вечну и за радосни сусрет са Оцем својим небеским. И помажу браћи својој, сапутницима својим, да се и они спреме. Јер Отац небески не чека повратак једног детета свога из даљине, него многих и многих милиона деце своје. Ко ће изрећи број њихов? Број је њихов као број звезда на небу, као песак на обали мора, као прах земаљски. То је грађанство небеске државе, Царства Божјега, коме нит је било нити може бити равна.

Не, него је то само један део грађанства бесмртне државе Божје. Други део чине безбројне силе бестелесних анђела.

Ово је ваша вера христоносци, и вера предака ваших, просвећених и истрајних. Нека она буде и вера деце ваше, с колена на колено, све до блаженог краја. Ово је вера непостидна, православна, спасоносна. Ваистину, ово је вера образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. У Дан Суда, када Христос узасуди по правди, они ће бити узети у Царство небеско, и назваће се благословеним.

Повратак. Рај. Слава.


			

Додатне информације

Аутор

свети владика Николај

дизајн и прелом

Александар Орландић

Штампа

Арт Графика Никшић

Тираж

1000

Издање

1

Рецензије

Још нема коментара.

Be the first to review “ВЕРА ОБРАЗОВАНИХ ЉУДИ”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *