20.06.2015.

ХИНДУИЗАМ ЈЕ НАПРАВИО ВЕЛИКУ ШТЕТУ

Оно што друге религије, или секте, представљају као „чуда“ нема никакве везе са чудима наше вере. Христос од нас иште усрдност, обзирност и великодушност. Не жели да Га љубимо само зато што је свемогућ. Да је хтео, могао је да учини некакво чудо, па да сместа поверује цео свет. Међутим, на тај начин би ограничио слободу човекову. Зато каже: „Блажени који не видјеше, а вјероваше.“ (Јн. 20,29)

Православље поседује чудо и благодат Божију. Хиндуизам има магију и филозофију. Замењује чудо магијом и благодат Божију филозофијом. Ђаво гуруима, маговима и другима даје извесне моћи, зато што му дају повода. Тако могу да чине нека тобожња „чуда“, а да друге, који их гледају, задивљују.

У моменту када човек види да онај ко чини та такозвана „чуда“ не заједничари ни на какав начин са Христом, треба да му буде јасно да је све што чини опсена ђаволова, да ђаво не уме никада да говори истину, него само лаже и да се подсмева створењима Божијим. Сви они који су добронамерни и само мало су се, претходно, упознали са православљем, не верују томе, јер виде да живот магова није чист, да је наопак, док у православљу могу да нађу чист живот и узвишеност. Налазе људе који поседују светост и чине истинска чуда.

У православљу доброта је израз љубави човека према Богу и према ближњему. Сви други облици доброте који се могу срести код припадника других религија, варалица и осталих, не поседују духовне особине у Христу, већ могу да поседују некакве добре људске особине. Онај ко живи исправним православним животом поседује смирење, љубав и даје се свом пуноћом за ближњега, жртвује се. А подвиг, пост и бдење, опет, чини из љубави према Богу, а не да би осетио неко задовољство, или пријатност.

Христос је дошао у свет да би био распет, из љубави према Свом створењу. Прво је био распет, а потом је васкрсао. Веома је ниско да неко иште духовна задовољства – друга је ствар ако му је Христос дао да куша небеску сладост. Са друге стране, они који се баве, примера ради, хиндуистичком филозофијом, јогом и слично, еве што чине, чине.са циљем да постигну некакво тобожње „духовно стање“, некакву „екстазу“, да осете насладу или да буду нешто више од.других људи, а да се при томе не занимају за друге.

Претпоставимо да се један хиндуиста нађе на морској обали и да се преластио медитацијом. Ако се у то време неко нађе у мору, у опасности, и дозива у помоћ, он ће остати савршено равнодушан, неће се ни померити са свог места, како себе не би лишио насладе коју осећа. Међутим, када би се на његовом месту нашао православни монах у молитви, оставио би бројаницу и бацио би се у море да би га спасао.

преподобни Пајсије Светогорац

Оставите Коментар