02.12.2014.

На ово свето славље и празнични сабор сазва нас блажени Варлам, не само да га величамо него и да се на њега угледамо, не само да будемо слушачи похвале њему него да будемо подражаваоци његових славних подвига. Људи узвођени на високе световне положаје не воле да виде друге да учествују с њима у истој части, јер тамо такмичење и завист нарушавају љубав. У духовним пак стварима не бива тако већ сасвим супротно: мученици тада нарочито и осећају част када виде да сличне њима слуге имају удела у њиховом благу. Зато, ко хоће да хвали мученике, нека им следује; ко хоће да слави поборнике побожности, нека подражава подвиге њихове. To ће мученицима причинити задовољство, не мање од њихових добрих дела. А да се ти убедиш да они заиста јаче осећају своја блага онда када нас виде у безопасности, и то сматрају за највећу част своју, чуј Павла који каже: Ми смо сад живи кад ви стојите у Господу (1 Сол. 3, 8). А пре апостола Павла Мојсије говораше Богу: Ако им опростиш грех, опрости им; ако ли нећеш, избриши ме из књиге своје у коју си ме уписао (2 Мојс. 32, 32); небеску почаст примити нећу због њихове муке. – Друштво верних је некакво састављено и повезано тело: каква је корист глави од круне када се ноге муче?

17.09.2014.

Питање назначења нашега живота од највеће је важности, јер се тиче најбитнијега питања за човека: питања смисла његовога битовања на земљи. Тек када заузме правилан став о овоме питању, тек када схвати своје истинско назначење, човек постаје кадар да се на правилан начин суочи са свакодневним бригама свога живота, као што су односи са ближњима, студије, посао, брак, рађање и подизање деце. Ако, пак, не заузме правилан став о овом основном питању, човек ће промашити и у другим аспектима свога живота. Какав онда смисао могу они имати, ако је живот човеков у целини бесмислен?

15.08.2014.

По­ред ор­га­ни­зо­ва­ња са­мо­стал­не Срп­ске Цр­кве у Аме­ри­ци, Да­бо­вић је исто­вре­ме­но био и пр­ви ини­ци­ја­тор за осни­ва­ње Бу­гар­ске, Ру­мун­ске и Си­ро-ара­биј­ске Цр­кве у Аме­ри­ци. Је­ди­ни Ср­бин ко­ји се ни­је у Аме­ри­ци одао тр­го­ви­ни или за­ра­ди, већ мо­на­штву и ду­хов­ном под­ви­гу, био је овај ар­хи­ман­дрит ко­ји се сло­бод­но мо­же увр­сти­ти у ред ми­си­о­на­ра свет­ског сти­ла. Увек си­ро­ма­шан, благ, ис­тра­јан, нео­бич­но је во­лео на­ше си­ро­ма­шне рад­ни­ке у аме­рич­ким ру­до­ко­пи­ма и нај­ве­ћи део сво­је де­лат­но­сти по­све­тио је баш њи­ма. Пле­ме Ка­ло­ша или Клин­ки­та он је по­кр­стио по­сле уза­луд­них по­ку­ша­ја ру­ске ми­си­је.

09.08.2014.

Питање: Како се може избећи рат?
Треба посећи охолост, злу мајку, да не би више рађала злу децу. А има само један једини мач, који може посећи охолост. То је мач Христов. Ко од младих људи нађе тај мач и посече охолост у себи, тај је учинио много за светски мир. Чим буде посекао охолост, одмах ће доћи до сазнања да човек није син мајмунски, него син Божји. И све ће му бити јасно шта даље треба радити.

02.08.2014.

Прво лечи Бог, а затим лекар, али ко се не захваљује лекару, не захваљује се Богу. Трудбеник је достојан награде. Разум и руке лекара творе богоугодна дела. Кад једеш сети се гладног, жедног и паћеника. Ако су те оклеветали, на добро ти одговорили злом, немој држати зло у срцу. Опрости и радуј се, зато што си се захваљујући томе за неколико степеница приближио Богу.

19.02.2014.

јесови су у свијету посвједочили власт Исусову, коју тако не желе да признају људи. Власт Исусова се према злодусима понијела као према покорно дрхтећој твари, и тиме јавно показала њихово постојање у овом свијету. Да људи не би сматрали да бесплотни свијет не постоји, и да би своје невидљиве непријатеље препознавали као видљиве. Највећи пораз

14.02.2014.

Десето писмо Благодат увек претходи искушењу као упозорење да се припремиш Делање није оно што покушаш, па се повучеш. Делање је излазак на двобој, да победиш и да будеш побеђен, да добијеш и да изгубиш, да паднеш и да устанеш, да све развејеш, да очекујеш борбу и битку до свог последњег даха. И да не будеш

06.02.2014.

Како те нађем, тако ћу ти и судити (в. Јез. 33;20). Да, то је вредност једног тренутка! Да ли ће те затећи у покајању? Да ли ће те сусрести док се исповедаш? Да ли ће те сустићи док говориш Оче, сагреших небу и Теби (Лк. 15;18)? Да ли ће ти прићи док проливаш сузе истинског покајања и самопрекоревања?

28.01.2014.

Кад је почело помазање, једва сам успео да дођем до иконе равноапостолне Нине и да је целивам. После тога настојатељ манастира, схиигуман Агатон (Чеснаков) помазао ме је освећеним уљем. Истог тренутка болест је нестала као да је никад није ни било! Једино сам још увек осећао благо гребање у грлу.