15.10.2014.

А горе од свега је униније (клонулосш), када се од свега дижу руке. У њему су сви греси заједно узети. Његов спољашњи израз је „пливање низ реку догађаја“, тј. непротивљење ничему што се дешава данас око нас. Наш грех је пре свега у томе што мислимо да је смрт јача од живота, оног живота којег Бог предлаже човеку од почетка света. Веровати у смрт – значи одрицати се од наше способности за живот и истовремено одбацивати љубав у којој су садржане све заповести Божије.

13.10.2014.

У технолошкој цивилизацији, која се назива веком “еманципације и ослобођења” човек се у ствари еманципује и ослобађа од моралних принципа, моралних норми и гласа сопствене савести. Ако се срећа садржи у човековом унутарњем духовном свету, онда можемо рећи да је тај свет код данашњег човека осиромашен и максимално сужен, посебно у технолошки напредним земљама где људи чак и личе једни на друге. Има се утисак као да их је све програмирао некакав невидљиви хипнотизер. Људи добијају мноштво информација, али све су оне у суштини истог типа и веома су примитивне. Оне личе на понављање једног те истог сценарија у различитим варијантама међу којима скоро да и нема разлике. Алтернатива томе је свет фантастике са уобичајеним филмовима ужаса, али то је у суштини замагљен и шифрован свет демона. Кажу да огромни водопади привлаче психички лабилне људе. Код њих се појављује необјашњива жеља да се баце у водопад, да се на неки начин предају тим кобним таласима. Кажу да исто тако и змија опчини и привуче себи своју жртву. Ми исто тако пред телевизијским екранима видимо нешто слично, видимо бег у болест, у хаос, у бездушност и немилосрдност. Најтипичнији садржја филмова је: ванземаљци који освајају земљу, гомила лешева, експлозије, зграде које од њих лете у ваздух. Ту се инстиктивно осећање душе на неки начин облачи у символе и слике и као да се визионарски показује да су земљу освојили демони, дошљаци из оног непознатог света, из оних мрачних дубина које ми иначе називамо паклом и преисподњом. То је осећај да човек нема где да побегне, да су градови, обасјани треперавим светиљкама, у ствари замке у које су људи сатерани и да представљају огромно гробље духа. У томе и јесте трагедија апокалиптичког доба.
из књиге ТАЈНА СПАСЕЊА

02.09.2014.

Ви морате имати душу, која ће бити способна за три ствари: 1) да поднесе живот, 2) да заволи живот и 3) да жртвује живот. Такву душу ви нећете никад имати, ако сте песимисти. Песимист не може жртвовати свој живот. зато, што живот за њега нема вредности. Кад човек даје нешто што воли, он жртвује, кад даје нешто што мрзи, он не жртвује, но баца.

23.04.2014.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! осле најтамније ноћи освануо је најсветлији дан у историји рода људског. После Великог Петка грануо је Васкрс. Ово се догодило како је видовити Господ наш рекао и прорекао. Осуђени Христос јавио се као Судија света. Избијено и убијено тело Његово оживело је. Попљувано лице засветлило се као сунце. Место трнова венца – круна

07.04.2014.

ара се насмејала, Захарија је занемео, а Марија се уплашила. Од чега? (I Мој. 18, 12). Од појаве небожитеља ангела и његовог саопштења: Сари и Хеврону, Захарији у Јерусалиму, а Марији у Назарету (Лука 1, 20, 29). Бездетном Авраму било је сто година, а његовој жени Сари деведесет, када им је ангел саопштио, да ће

03.04.2014.

Чему тежи необуздана пропаганда разврата? Свакако уништењу или изопачавању хришћанске вере, и то пре свега Православља. Сједињење Содоме с Јерусалимом није могуће. У древна времена пала је Содома, а сада се припрема реванш – напад на Јерусалим. Да би се оправдао култ прљавштине и наказности, треба хришћанство представити као фанатичну, човекомрзачку секту, као што су то својевремено покушавали да учине развратни римски императори, или пак на место хришћанства подметнути некакав религијски сурогат, уништити моралне и духовне темеље хришћанства, претворити га у позоришну представу, заменити хришћанство псеудохришћанством, а Христов Хитон кловновском одећом.

29.03.2014.

Неопходно је да дете доживљава Бога као живу Личност. Треба да покажемо деци тај огањ, ту необухватну љубав коју је Спаситељ донео на земљу. Тој љубави пре свега треба учити децу, а затим се већ на том чврстом темељу може изучавати сва еванђелска премудрост. Хоћу да нагласим: огромна одговорност лежи на васпитачу и у целини на нашем друштву. Нашој земљи су неопходни људи, преиспуњени истинском хришћанском вером и врлином, а не они који имају одређени пртљаг знања о Христу и Цркви Његовој. Црква заиста треба да буде Мајка, рођени дом за хришћанина. Хришћанин треба да покаже исту бригу и љубав према Цркви као према сопственој кући. Међутим, авај, како често смо ретки гости у храму! Многи доживљавају Цркву као својеврсно позориште, клуб, биоскоп или неко друго здање за разоноду. Док се однос према Цркви кардинално не промени, неће почети ни истинска, дубинска обнова црквеног и духовног живота нашег народа.

13.03.2014.

Савремени атеизам у коме су једновремено сви видови атеизма, већ показује скоро потпуно шта значи ничим не ограничавати зло. Овде атеизам постаје сатанизам
Шта нам је чинити и на крају крајева, како се супротставити овоме злу? Управо у тајни атеизма садржан је одговор. У најсуровијем пројављивању апсолутног атеизма, нужно је увидети чудесно, немилосрдно, осветничко огледало „практичног атеизма“ многих верујућих, који лажу (обмањују) своју веру. Управо зато је можда Господ попустио све потресе, све буре и у будућности нас очекују још веће невоље. Господ све шаље ради нашег добра и све што се дешава у свету, треба да нас подсећа на ову тајну. Не представљамо ли ми „практичне атеисте“ услед чега се и умножава зло?
У апсолутном атеизму је пре свега, можда, плод осуђивања Богом „практичног атеизма“, одраз гнева Божијег због наше неверности Њему.

01.02.2014.

Бестрашће хришћанина је победа љубави над страстима. То је бестрашће као пунота живота. Човек живи у стању илузије. Њему се чини да му живот чини лепим дом у којем живи, а то су уствари страсти које му обузимају душу. Но живот чини лепим оно што прелази у вечност. Ако се пажљиво погледамо, видећемо да оно што сматрамо својим уопште није наше, него да је то површно и пролазно. С друге пак стране, оно што је најважније, а то је бесмртни дух, налази се у латентном стању и најчешће и не слутимо да он постоји. Зато спалити оно што нам се чини да је наше значи спалити своје илузије.