08.09.2019.

Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше (Мт. 6, 21) У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре! Пресветло Царство Небеско и свет који у злу лежи – ето нам два пола привлачења, између којих се људска душа мучи у животу на земљи. Свемилостиви Господ нас позива

28.07.2019.

И сада се дешава да грешници бивају кажњавани, премда не сви, и не толико често, нити одмах након учињеног греха као што је то било раније, али ми, или као глуви не чујемо, или као слепи, не видимо казне Божије. Охладнела је ватреност у вери, због чега и запушавајући уши и затварајући очи, мислимо да казне које видимо или о којима слушамо, нису од Бога послане, већ се збивају или случајно или по природним законима. Али када отворимо очи вере видимo да и до данашњег дана има грешника који бивају кажњавани, као и праведника који страдају. Све до ових времена Бог кажњава грешнике као детољубиви отац, да би их покренуо на покајање и да им умањи будућу казну, а праведнике, да би проверио њихово трпљење и исплео им венце славе.

14.07.2019.

Из свега реченог се доста очигледно може закључити следеће: Бесомучни или запоседнути нечистим духовима постоје и данас, као што су и некада постојали. Злом духу се људи предају због греховног живота, а нарочито због богоодрицања и богохулства. Али и у данашње време постоје, као што су и некада постојали, праведници који су угодили Богу, који имају силу и власт да изгоне зле духове из запоседнутих.

23.06.2019.

Данас свет за главни принцип живота сматра управо то, како да сачува свој живот, да задобије све што је неопходно за овај живот (по мерилима света). Али немогуће је не видети да се губи управо оно што живот чини драгоценим. Оно захваљујући чему реално вреди живети, јер без Христа, без љубави према Њему, живот је бесмислен и празан, и само животом по вери, безрезервном љубављу ка Господу и људима, кроз давање себе другима, кроз губитак свог живота ради овога, ми га стичемо.

27.05.2019.

Ето дакле, чиме су жене-мироносице заслужиле част и спомен у Светој Цркви: својом љубављу према Исусу Христу, а нарочито тиме што су волеле да слушају Његово учење и ишавши за Њим свуда, служиле Му својим имањем. Овим оне не само да су се саме училе од Њега, већ су Му и помагале да подучава друге, прибављајући Њему и ученицима Његовим све што им је било потребно за живот. Дакле, жене Мироносице су нарочито волеле учење, које је проповедао Исус Христос, и ревновале за просвећење које је Он посвуда распрострањивао.

09.05.2019.

У том живом доживљају греха и спасења, Црква се у Светој Литургији моли: „Зашити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Твојом“. Са једне стране прете нам последице греха, а са друге, крепи нас нада спасења, поверење наше у благодат Божију. У последњој молби-јектенији, у којој говоримо лицем к лицу са Богом, молимо да нам помогне и сачува нас у свему, за шта смо Га до сада молили, да нас помилује и спасе. Не неким другим средством и из другог разлога, већ благодаћу Својом, која је мудрост и сила Његова. Благодат Божија је Његова љубав према нама, и пошто нас љуби, Бог је свемудар и свесилан у свему што чини да би нас спасио. Он нас спасава благодаћу Својом, не зато што је мудар и силан, него зато што нас љуби и хоће, зато зна сваки начин и има сву силу да нас спасе.

09.05.2019.

Господ се није јављао једном или два пута, већ много пута. Ово значи да ма да у каквом смо стању и у ма каквим околностима, Он је свагда са нама. Господ је својим јављањима увек доносио извесну радост, помоћ, утеху. Марија стоји крај гроба и плаче, а Он иза ње, да би утешио они која тугује. Два ученика иду за Емаус, и у недоумици изливају тугу своје душе, своје развејане наде – а Господ је управо ту, са њима да би разгонио ове сумње. Апостоли су затворили своја врата, Тома не верује, док не опипа Његове ране, и Господ излази свима у сусрет.

21.04.2019.

Зато, браћо, приличи нама, Божијим људима, да прославимо Христа Који нас је заволео. Приђите, поклонимо се Њему и припаднимо као блудница, мислено целивајући Његове пречисте ноге и одступимо, попут ње, од злих дела; пролијмо, као миро на главу Његову, веру и љубав нашу; са љубављу му изиђимо у сусрет, као што му је тада народ (јерусалимски изишао), и као гранчице, сломимо своје злопамћење; простримо пред Њега, као ризе, добра дела; ускличимо молитвама и незлобивошћу, као деца; претходимо Му милостињом према сиромасима; следимо Га бдењем и постом – и не упропашћујмо труд четрдесетодневнога поста у коме смо се подвизавали, чистећи се од сваке нечистоте, да би сада и у наш Јерусалим ступио Христос. Јер је целокупан састав нашега тела назначен да постане Јерусалим, као што говори Исаија: „На Својим длановима, Јерусалиме, исклесао сам зидине твоје и населићу се у тебе“ (уп. Ис. 49, 16). Припремимо смирењем, горњу просторију наших душа, да би кроз Причешће ушао у нас Син Божији и начинио Пасху са ученицима Својим. Пођимо заједно са Ониме Који добровољно иде на страдања, понесимо свој крст, трпећи сваку увреду, распнимо себе супростављањем греху, умртвимо телесне жеље, ускликнимо: „Осана на висинама! Благословен си ти, који си пошао на добровољно мучење, којиме си уништио ад и победио смрт!“

14.04.2019.

Данас се прославља света Марија Египатска, која је од велике грешнице постала велика праведница. Дакле, радујте се, грешници! Не само да су вам отворена врата покајања, већ вам је отворена и одаја славе. Погледајте ко је била Марија и каквом је постала и надахните се да храбро кренете њеним путем. Господ ју је призвао, она је устала и пошла. Пошавши, пак, није се више враћала назад. И све нас сада зове Господ: ко се није одазвао овом Његовом милостивом призвању? Скоро сви су се припремали, исповедали се и причестили Светим Тајнама, то јест чули позив и устали. Пођимо сада непоколебиво тим путем којим је пошла Марија, уставши од пада, да би достигли и оно што је она на крају достигла.