05.12.2015.

блаженопочивши епископ браничевски Хризостом: Проповед на Ваведење

За празник Ваведења везан је један изузетно дирљив тренутак. Живело је двоје старих који су на читавом овом свету имали само једно благо, своју троrодишњу кhерчицу Марију. Она им је била све: сва Радост, сва нада, сав живот. Ништа драгоценије и драже на свету није за њих постојало. Али далеко пре но што се Марија и родила, они су је били заветовали Богу. И на дан Ваведења дошао је био тренутак да тај завет испуне и да се од своје мале и љупке девојчице растану. Узели су је на тај дан, онако малу, за ручицу и одвели у јерусалимски храм да се ту – далеко од куће, од мајке и оца н ихове родитељске љубави — припрема за велико дело које јој је Бог био наменио.

Кад гледамо икону Ваведвња, увек нам прво пада у очи оно величанствено степениште н стубови јерусалимскот храма, онда тај достојанствени првосвештек који малу Марију прима од родитеља, па онда поворка свечано одевених девојчица са цвеhем у рукама, које је прате. Гледајуhи ту икону, увек заборављамо да је та Анина кhерчица била дете и имала само три године. 3аборављамо да је растанак с родитељима морао болети, и да је тај тренутак – крај све величаиственасти —био и за саме родитеље ужасно болан. Да се nодсетимо управо на тај болни тренутак, јер нам он дочарава ову величнну Анине и Јоакимове жртве.

Велика је crвap даровати оно што ти представља највеhу и једину вредност у животу. Као шго је Аврам био roтов да жртвује Богу јединца сина и као што су хришhански мученнци давали за свету Божју ствар своје животе . . . Ми нисмо способни за такве и толике жртве, али стојимо пред њима с дивљењем и с неким светим трепетом: Свесни смо само да је то нешто велико и да се кроз једну такву велику жртву нешто истински велико и постиже. Према тим великим жртвама „Бог дужан не остаје“.

Та троroдишња девојчица коју су родитељи жртвовали, и која се томе кротко и без опирања повиновала (чији је и сав потоњи живот био једна непрекидна жртва), доживела је да на своме крилу одњиха највeћy Личност овога света – Спаситеља нашег Господа Христа и да постане славнија не само од људи него и од анђела и да је, ево, вековима славе сви људски нараштаји . . .

Оставите Коментар