[dropcap letter=“С“][/dropcap]коро се на Светој Гори прост монах упокојио. Био је неписмен. Није умео чак ни да се потпише. Дошао је на Свету Гору као млад. Нисмо га сматрали „важним“ монахом. Разболео се био од рака. У периоду од годину дана подносио је страшне болове у стомаку. И све нас је био изненадио својим понашањем: изгледало је као да узимаш зрно тамјана и стављаш га на угљен, у кадионицу, проузрокојући да цело окружење постане миомирисно. Он је себе сматрао само створеним бићем, а за таквог смо га били сматрали и ми. Иако нам је свима помагао у време своје болести, није имао никакве велике представе о себи. У разговору који смо имали, казао је да Бог помаже свима, добрима и лошима, али наш проблем јесте то што смо незахвални. Сећам се да сам негде прочитао да је човек незахвално двоного створење. Када кажеш Слава Богу за Све, тада све постаје свето, освећено. Тако, у Божанственој Литургији имамо Божанствену Евхаристију (благодарење). Док, када приговарамо, ми гунђамо, ми ропћемо – тада се све мења. Неко ко живи у Христу и дише Христом – чак и да га у ад поставиш, он ће се радовати. Онај, који се жали, и никада не каже хвала – чак и у рај да га поставиш, сматраће га адом. Према томе, врло је важно имати поверења у Љубав Христову. Мислим да је то оно чему нас Црква учи. Када схватиш да све што Христос чини, Он чини из Љубави, тада све прихваташ. Наш живот није расцепљен: раздвојеност телесног од духовног; због тога ми говоримо о освећењу и духа и тела. Нешто раније, када смо разговарали са свештеницима, рекли смо да у Православној Цркви богословље није одвојено од живота, нити је брак одвојен од Божанствене Литургије. Свештеник у парохији је ожењен човек. Са друге стране, монашки живот је описан термином брака. Свети Максим Исповедник, разматрајући духовни живот ожењеног човека – у Царству Небеском нити се жене нити се удају,(уп. Мт. 22, 30, Мк. 12, 25, Лк. 20, 34 – 35) – говори о брачној заједници и јединству душе са Божанским Богом, Словом. Када је душа венчана са Богом Словом, тада човек разуме природу (поредак) ствари. Али, пре него што се венча са Богом Словом, његова душа је као роб изложен примитивним оруђима. Када човек види да је све уједињено у Христу, Исусу, и да је понизан човек, велики човек – он разуме људску слабост и бива изненађен Љубављу Божијом – тада он стиче другу врсту слободе. Он не види више појаве као неповезане и мехничке. Све се одвија без напора.