Искушења, изазови, која су покушала да те разоре, показују се као твоји помоћници. Они чине оно што си сам морао да урадиш, али ниси био у стању. Доживео си опит истине исказане у Изрекама Отаца „ Отклони искушења, и нико неће бити спасен“. Она су разорила оно што је требало да буде разорено.

Али, нешто се појавило унутар тебе што не може бити разорено, јер има другачију врсту истрајности и различиту природу: сада се радујем страдањима (Кол. 1, 24). На крају, спашени смо оним што нас разара, као што је и зрно спашено својом „смрти“ у земљи када дође његово време.

Спасење не лежи и нашим успесима или нашим достигнућима у области пропадљивости, већ у укидању смрти у царству љубави.