архимандрит Рафаил (Карелин): РОДИТЕЉСКИ АУТОРИТЕТ

[dropcap letter=“У“][/dropcap] породицама се често догађа да деца, чим мало одрасту, почну да се препиру с родитељима и постају дрски према њима. Каква је кривица родитеља у таквом случају? Шта је родитељски ауторитет и како га учврстити? Како успоставити правилан контакт с дететом?
– Родитељи треба да размисле о томе да ли су и они показивали непоштовање и били дрски према својим родитељима тако да, по неписаном правилу, то исто и њима раде њихова деца. Исто тако је важно да ли су сами родитељи постали убице деце преко абуртусâ, што у човековој души и његовој генетици ствара комплекс убице. То се даље преноси у виду негативног односа будуће деце према родитељима. Тај грех се може ублажити дубоким и искреним покајањем.
Да би родитељи заиста имали ауторитет, не смеју се свађати, посебно у присуству деце која у таквим ситуацијама постају судије својим родитељима; не смеју лагати јер деца интуитивно осете лаж, тим пре кад су сведоци дволичности и лицемерја својих родитеља. Такав трагичан пример представљају деца свештенослужитеља која су постала револуционери и безбожници. Родитељи морају испунити реч дату детету, а од детета треба да траже да испуни своје обећање. Притом је недопустиво да родитељи терају децу да се закуну. Родитељи треба да се труде да не мењају оно што су већ захтевали од детета.
Да би се успоставио добар контакт с дететом, треба избегавати крајности, тојест претерану строгост и претерану попустљивост која дете може довести до тога да сматра да му је све дозвољено. Треба контролисати шта дете ради, али не гушећи његову иницијативу непотребним ситницама и досадним зановетањем.

Објавио Манастир Подмаине уз благослов игумана Рафаила (Бољевића) 11. мај 2017.

Оставите коментар

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Слични чланци